NATO I ENERGIJA: Dva fronta kao protivteža ruskom uticaju na Balkanu
Poziv Crnoj Gori da se pridruži NATO je još jedan znak borbe za uticaj na Balkanu između Rusije i SAD, a drugi front te borbe je energija.
Ovog puta, SAD su u ofanzivi, ocenjuje američki internet portal Politiko. Podseća da su proteklih sedmica visoki američki i NATO funkcioneri posetili prestonice Hrvatske, Srbije i Crne Gore u nastojanju da ožive napore da se region približi Zapadu.
NATO front
Poziv Crnoj Gori da se približi Alijansi je deo diplomatske inicijative predvođene SAD, a Kremlj je taj potez nazvao "provokacijom." Iza kulisa, debata o tom pozivu je bila žučna, a poziv nije nipošto bio siguran, piše Politiko.
Italija, Holandija i Nemačka, kako se navodi, nisu bile spremne da uvuku NATO u direktnu konfrontaciju sa Rusijom oko Ukrajine ili širenja vojnog bloka, međutim, administracija američkog predsednika Obame i nekoliko istočnoevropskih zemalja dale su konačni podsticaj za poziv Crnoj Gori.
Poslednje proširenje 2008. godine
Poslednje dve nove članice prethodno su bile Hrvatska i Albanija, koje su pozvane da se pridruže NATO 2008. godine a NATO "sada sa Crnom Gorom uzima Balkan deo po deo," izjavio je za "Politiko" Stefano Stefanini, bivši ambasador NATO u Italiji koji je učestvovao u pregovorima o širenju NATO 2008. godine.
Interesovanje SAD za Balkan oživelo je prošle godine posle ruske aneksije Krima i rata u istočnoj Ukrajini. To je navelo američkog državnog sekretara Džona Kerija da u februaru pređe na novu retoriku i kaže da su "Srbija, Kosovo*, Makedonija i Crna Gora nove linija fronta protiv rastućeg uticaja Rusije u Evropi", navodi se u tekstu.
S tim u vezi, Politiko dodaje da je Keri prošle nedelje boravio u Beogradu gde se sastao sa premijerom Vučićem i pohvalio rad vlade na normalizaciji odnosa sa Prištinom a da je Vučić dva puta posetio SAD ove godine.
Uz to, pre dve nedelje generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je bio u Beogradu i objavio "novi početak" odnosa sa Srbijom, podseća portal.
Kampanja NATO protiv Srbije 1999. godine je, navodi Politiko, ostavila gorka sećanja u Beogradu, a Srbija pažljivo nastoji da ide prema EU, balansirajući između Istoka i Zapada i ostajući vojno neutralna.
"S obzirom na nedostatak interesovanja za NATO u Beogradu, SAD ostaje da rade na drugim frontovima. Jedan od načina je negovanje odnosa praćeno uzajamnim državnim posetama, drugi je aktivna ambasada. Treći su vojne vežbe", ocenjuje analitičar iz Zagreba Igor Tabak podsećajući da su srpski vojnici učestvovali u vojnoj vežbi sa američkim vojnicima u Mađarskoj.
Energetski front na Balkanu
Vašington brani bezbednosne interese na Balkanu na još jednom strateškom frontu - energetskom, dodaje Politiko.
SAD podržavaju projekt terminala za tečni gas na Krku kao deo gasnog koridora koj treba da ide iz Azerbejdžana, preko Turske i Grčke, kroz Albaniju, Crn Goru i Hrvatsku što je ruta poznata kao jonsko-jadranski gasovod.
- Gasna ruta kroz Hrvatsku pomenuta je i u razgovorima američkih i srpskih zvaničnika u februaru. Potpredsednik Bajden je sugerisao Vučiću na sastanku u Vašingtonu da bi se terminal na Krku mogao koristiti za snabdevanje Srbije preko gasovoda kroz Mađarsku - piše Politko uz napomenu da je Srbija zavisna od ruskog gasa a da Gasprom ima veliku ulogu jednoj od najvećih srpskih gasnih kompanija.
