NJEN OSMEH OSVAJA: Evo šta niste znali o Mona Lizi!
O njenom osmehu pišu se pesme, ona je centralna tema mnogih knjiga, o njoj se razvijaju i teorije zavere... Zagonetna žena vekovima nadahnjuje mnoge istraživače.
Nismo sigurni da je veliki Da Vinči početkom tog zanimljivog 16. veka znao kakvo će interesovanje narednih stoleća buditi portret zanimljive dame. Mnoge stručne studije, umetničke varijacije i teorije nastale su zahvaljujući tek ponekoj tački na ovoj slici.
Postoji bezbroj priča o nastanku najslavnijeg portreta, ali ovih 14 detalja malo ljudi zna.
MONA LIZA NIJE NJENO IME
Žena naslikana na ovom platnu jeste Lisa Đerardini, supruga Frančeska del Đokonda koji je platio izradu portreta. To objašnjava i slabo poznat naziv ove slike - "La Gioconda". "Mona Liza", u grubom prevodu, znači - moja gospa Liza.
NAPOLEON JE GAJIO SIMPATIJE PREMA NJOJ, ALI I PREMA NJENOM POTOMSTVU
Mona Liza je visila na zidu spavaće sobe francuskog imperatora koji je, nagađamo, satima blenuo u njen osmeh. Priča se da je njegova fascinacija ovom slikom nadahnula i privrženost koju je gajio prema lepoj Italijanki Teresi Gvadanji, koja je bila potomak slavne Lize Đerardini.
NE MENJA SE NJEN OSMEH, VEĆ VAŠ MENTALNI SKLOP
Najzagonetniji osmeh umetnosti vekovima fascinira umetnike i istoričare. Ipak, 2000. godine neurolog sa Harvarda dr Margaret Livingstoun otkrila je zašto se Mona Lizin osmeh menja. Ispostavlja se da je sve stvar toga na koji ste deo slike fokusirani, kao i kako vaš mozak reaguje na to.
MANJA JE NEGO ŠTO STE MISLILI
Mona Lizin uticaj na kulturu je nesumnjivo ogroman, ali ova slika ulja na drvetu nije toliko velika. Njene dimenzije su 76 x 53cm, a teži svega 8 kilograma.
NJENE OBRVE SU TEMA VELIKE RASPRAVE
Neki tvrde da nedostatak obrva Lize Đerardini zapravo predstavlja modu pripadnika visoke klase togg doba, dok postoji i tvrdnja da Mona Liza nije završena slika. Međutim, detaljna digitalna skeniranja i ispitivanja obavljena 2007. godine oktirvaju da je Da Vinči naslikao i obrve i mnogo deblje trepavice koje su vremenom ili izbledele ili postale žrtva godina restauracije.
SLOMILA JE MNOGO SRCA
Portret je prvi put predstavljen javnosti na javnoj izložbi u Luvru 1815. godine. Tada su se kolone posetilaca, sa cvećem i pesmama u rukama, penjale velikim stepeništem Luvra kako bi videle njene oči. Ljudi su činili neobične stvari zbog nje, pa je tako, od više od milion artefakata u kolekciji Luvra, ona jedina koja je dobijala poštu adresiranu na svoje ime. Šta više, ona i dan danas ima svoje poštansko sanduče u Luvru kako bi obožavatelji mogli da joj dostavljaju ljubavna pisma.
JEDAN ČOVEK JE UMRO OD LJUBAVI PREMA NJOJ
Umetnik Luk Masptero bacio se sa četvrtog sprata pariskog hotela 1852. godine. Ostavio je poruku u kojoj je pisalo: "Godinama sam se očajnički borio sa njenim osmehom. Radije ću umreti". Godine 1910. jedan zaljubljeni fan stao je ispred slike i upucao se - samo da bi u trenutku smrti gledao u nju.
ONA JE BUKVALNO NEPROCENJIVA
Slika je '60-ih godina 20. veka bila na turneji i tom prilikom je njeno osiguranje procenjeno na 100 miliona dolara. Ipak, polisa nikada nije bila plaćena jer su premije više no što bi koštalo najbolje moguće obezbeđenje slike.
SLIKA SE NALAZI U NAJLEPŠEM ZATVORU
Mona Liza ima svoju sobu u Luvru, u kojoj su strogo kontrolisani klimatski uslovi. Uz to, nalazi se iza neprobojnog stakla kako bi dodatno bila obezbeđena od svake opasnosti.
NAPADNUTA JE!
Ako izbliza i detaljno pogledate njen levi lakat videćete štetu koju je naneo Ugo Ungaza Viljegas, Bolivijac koji je kamenovao portret 1956. godine. Nekoliko meseci ranije slika je gađana kiselinom i pogođen je njen donji deo. Ovi napadi su inspirisali postavljanje neprobojnog stakla, koje je 2009. godine uspešno odbilo suvenirsku šolju koju je bacio besni ruski turista - jer mu je odbijeno francusko državljanstvo.
FRANCUZI SU MASOVNO TUGOVALI KAD JE NESTALA
Mona Liza je 1911. godine ukradena iz Luvra. Njujork Tajms je retroaktivno uporedio tu količinu tuge sa ubistvom princeze Dajane 1997. godine. Hiljade Francuza došle su u Luvr i šokirano gledale prazan zid ispred kog su ostavljali cveće i poruke...
PABLO PIKASO JE BIO OSUMNJIČEN ZA...
Njenu krađu. Kako je i ranije bivao hvatan prilikom kupovine kradenih umetničkih dela iz Luvra, Pikaso je bio na ispitivanju i apropo krađe Mona Lize. Ipak, pravi lopov nije uhvaćen sve do 1913. godine. Jedan od zaposlenih u muzeju, ponosni Italijan Vinćenco Peruđa, ukrao je sliku iznevši je pod radničkom bluzom, jer je smatrao da ovo Da Vinčijevo delo pripada njegovoj otadžbini, a ne Francuzima. Pošto je skrivao Mona Lizu dve godine, Peruđa je uhvaćen kada je pokušao da je proda jednom trgovcu umetninama iz Firence. Ipak, njegova želja donekle je ispunjena - pre povratka u Pariz, Mona Liza je "doživela" turneju po rodnoj Italiji.
POSTOJI SUMNJA DA PERUĐA NIJE BIO SAM
Iako je Peruđa jedini koji je osuđen za ovaj zločin, vrlo je verovatno da nije delao sam. U doba krađe, Mona Liza se nalazila u kutiji od drveta i stakla koja je težila skoro 90 kilograma, pa je prilično nemoguće da ju je on sam spustio sa zida.
Nekoliko godina kasnije, čovek koji je sebe nazivao markizom Paklene doline priznao je jednoj američkoj novinarki da je on isplanirao krađu Mona Lize. Odobrio je da se priča objavi tek posle njegove smrti i otkrio je da je Peruđa bio jedan od trojice ljudi kojima je debelo plaćeno da je ukradu. Markiz je hteo da za velike svote novca proda nekoliko falsifikata čuvene slike.
NJEN POVRATAK INSPIRISAO JE MODNI TREND
Žene su tada prihvatile "La Joconde look" - iliti izgled Mona Lize, te su puderisale lica i vrat žutom bojom i pokušavale da imitiraju njen osmeh. Kabarei Pariza angažovali su plesačicae koje su igrale kan-kan odevene kao Mona Liza koja je tako postala prva masovna umetnička ikona.
Pročitajte i:
