NOĆNA MORA MIGRANATA: OVOGA se azilanti najviše plaše!
Borili su se za život i preživeli najgore, a ono što im tek sledi kad napuste Beograd ledi im krv u žilama.
Oni koji su preživeli hladne talase Egejskog mora, torturu na granici Grčke i Makedonije, suzavce i pendreke makedonske policije, savladali glad, strah i iscrpljenost i uspešno stigli do srpske prestonice, skupljaju hrabrost da zakucaju na vrata Evrope, jer sledi ono 'najgore'.
Iako su prešli hiljade kilometara na samo korak od njihovog cilja čeka ih rigorozna procedura. Oni koji nelegalno uđu na mađarsku teritoriju i izbegnu kamp na neki način su sigurni. Ako ih uhvate sledi uzimanje otisaka prstiju i to je ono čega se najviše plaše.
"Zaista se brinem. Sutra planiram da se zaputim ka mađarskoj granici i moram da smislim kako da je pređem, a da me ne uhvate. Ako me uhvate, gotov sam. Uzeće mi otiske prstiju, a onda mogu samo u Nemačku, a ja želim u Belgiju", priča uznemireno Sirijac Obajda.
Onog trenutka kada ostave otiske svojih prstiju, postoji opasnost da ih bilo koja država zapadne Evrope sa svog tla vrati u Mađarsku, što je najgora opcija, jer su Mađari najrigorizniji prema migrantima.
"Ne želim da ostanem u Mađarsku, plašim se toga. Znam da je njihova policija najgora i da muče i zamislite da moram da ostanem tamo. Sve ću da uradim, samo da im ne ostavim otiske", priča jedan Pakistanac koji trenutno boravi u parku kod autobuske stanice.
Kada se nađu u Mađarskoj imaju 48 sati da zatraže azil u izbegličkom kampu, odakle, za razliku od prihvatnih centara u Srbiji, ne mogu slobodno da se kreću niti da napuštaju centar, a sukobi sa policijom su sve češći. Ipak, rešeni su da prođu i najrigorozniju stanicu, jer su kilometri za njima i više nema nazad.
