OBRAĆANJE NACIJI: Obama će da naglasi potrebu obimnijeg napada na ISIL
Vašington – U večerašnjem obraćanju američkom narodu, predsednik SAD Barak Obama istaći će važnost povećanja vojnih i političkih napora u borbi sa Islamskom državom u Iraku i Siriji, što može podrazumevati i napade vazduhoplovima. Obama će takođe tražiti od Kongresa dozvolu da se naoružaju pobunjenici koji se bore protiv sirijskog predsednika Bašara al-Asada.
Izvori iz američke administracije veruju da će predsednik SAD pogurati i aktivnosti za koje neće tražiti dozvolu zakonodavnih vlasti. Konkretno, to bi bili obimniji avionski udari u Iraku, a možda i Siriji, te porast podrške iračkim bezbedonosnim snagama uz saradnju sa partnerima iz Evrope i sa Bliskog istoka.
Tokom višesatnog razgovora koji je održan u utorak, Obama je vođama iz Kongresa rekao da ima dovoljno ovlašćenja da preduzme mere protiv ISIL-a. No, lider iz Bele kuće smatra da bi podrška Kongresa dobro došla kao pokazatelj “da su celokupne SAD stale protiv pretnje po mir”. Obraćanje naciji pada u veče pred trinaestogodišnjicu terorističkih napada na SAD koje su izveli članovi Al Kaide i svedoči koliko ozbiljno Obama namerava da se pozabavi ISIL-om.
Jedan od najvažnijih zahteva Kongresu odnosiće se na pomoć umerenim pobunjenicima u Siriji. Ranije ove godine, 44. predsednik SAD tražio je dozvolu vrhovnog zakonodavnog tela da se izdvoji pola milijarde dolara za pomoć u instruktorima i opremi pomenutim elementima, ali je nije dobio. Inače, SAD već obučavaju antiasadovske snage, ali CIA to radi u malom obimu pošto je za veći poduhvat, koji bi uključivao kampove za obuku u Siriji susednim zemljama, potrebna veća finansijska podrška.
Američki saveznici u akciji protiv ISIL-a
Kako predsednik SAD isključuje slanje kopnenih snaga u Irak i Siriju, jačanje iračkih snaga i sirijskih pobunjenika biće ključ za iskorenjivanje isilovaca koji su se do sada lako prebacivali preko granice dve zemlje. Obamini pokušaji da od Kongresa dobije dozvolu za obučavanje i opremanje pobunjenika u Siriji i iračkih snaga bezbednosti ujedno su i znak saveznicima SAD da se potrude na istom polju.
Upravo iz tih razloga, američki ministar spoljnih poslova Džon Keri otputovao je u Saudijsku Arabiju i u Jordan. Istovremeno, Nemačka će iračkim Kurdima poslati jurišne puške, streljvo, protivtenkovsko oružje i oklopna vozila, što je dijametralno suptrotno od doskorašnjeg stava zvaničnog Berlina da se ne meša u sukob. Koliko prošle sedmice, u Irak su isporučene prve pošiljke koje su sadržale kacige, zaštitne prsluke, naočare i štitove i detektore mina.
PODELJENOST KONGRESA I STAV AMERIČKOG NARODA
Kongres je za sada razjedinjen. Dok jedni veruju da predsednik ima dovoljno ustavnih ovlašćenja da dela sam, drugi podvlače da Kapitol hil mora da igra središnju ulogu.
“Dobro je i za predsednika, ali i za državu da Kogres učestvuje u rešenju problema sa ISIL-om”, rekao je Mič Mekonel, šef republikanskog kluba poslanika.
Saradnik Džona Bonera, predsedavajućeg Predstavničkog doma u Kongresu, otkrio je da republikanci iz Ohaja podržavaju pomoć iračkih snaga i umerenim pobunjenicima u Siriji, te da Boner lično podržava slanje stručnog osoblja radi obučavanja i savetovanja snaga koje bi se borile sa ISIL-om.
Vazduhoplovstvo SAD već obavlja avionske napade po položajima isilovaca, a po pozivu iračke vlade. Budući bez kongresne potpore, ataci su oivičeni na “zaštitu američkih interesa u regionu i na sprečavanje humanitarne katastrofe”.
Određeni krugovi od Obame očekuju prekoračenje tih ograničenja i pokretanje sveobuhvatnije kampanje. Pogubljenja dva američka novinara od isilovaca nagnali su Obamu da ta očekivanja uvaži i da akciju proširi i na teritoriju Sirije. Na za javnost zatvorenoj večeri sa stručnjacima za spoljnu politiku, Obama je o ISIL-u govorio kao o jedinstvenoj skupini, a ne o dve, iračkoj i sirijskoj, što najavljuje na koji će način biti građeno opravdanje potrebe da se akcija proširi na zapadnog suseda Iraka.
“Predsednik SAD je spreman da ide dokle god je potrebno ne bi li kaznio one koji prete životima Amerikanaca, ali je odbio mogućnost da se šalju kopnene snage”, rekao je Obamin glasnogovornik.
Istraživanja javnog mnjenja otkrivaju da bi Amerikanci podržali ograničene vazdušne napade. Anketa koju su zajedno sproveli dnevnik “Vašington post” i televizija “Ej-bi-si” pokazuje da 71 odsto stanovnika SAD podržava avionske akcije u Iraku, za 17 stotih više nego pre dvadeset dana, dok bi napade na isilovce u Siriji podržalo 65 odsto ljudi.
DO CILJA SU DVA PUTIĆA: Kako do širokopojasne akcije protiv isilovaca
Letovi nad sirijskim tlom i bacanje bombi bili bi veliki problem pravne prirode, ali i takav da bi izazvao potrese na svetskoj geopolitičkoj sceni. Za razliku od Iraka, Obama ne bi delovao po pozivu vlade iz Damska, mada neki pravnici tvrde da bi međunarodno pravo moglo da dozvoli čak i to pod opravdanjem “da su ugroženi SAD i njeni saveznici unutar Sirije čija vlada ne može ili ne želi da zaustavi ISIL”.
Druga mogućnost je da Asad i sirijske vlasti dozvole, zvanično ili pod plaštom tajne, američkim snagama da deluju po položajima isilovaca. Naličje ovakve medalje bila bi konstatacija da Obama pomaže Asadu, “krivcu za nered u Siriji”. U konačnici, Sjedinjene Države dugo već traže od sirijskog vlastodršca da napusti predsedničko mesto, a ISIL su deo korpusa koji se bori sa tim ciljem.
