Obračuni oko Krima: "Zaboravili" da tamo žive i Rusi
Od martovskog referenduma na kojem su građani Krima ogromnom većinom izglasali ujedinjenje sa Rusijom, ne prestaju politički i ekonomski obračuni Zapada i Istoka, čiji odnosi su naglo ''zahladneli'' pošto dve strane imaju drugačije stavove o legalnosti ovog referenduma. Međutim, poslednjih nekoliko dana zahladneli odnosi su se naglo ''usijali'' najnovijom rundom sukoba oko Krima.
Dugogodišnji šef ruske diplomatije, Sergej Lavrov, iskoristio je nedavni "spoljnopolitički poklon" nemačke vlade i na temu Krima očitao lekciju zvaničnom Berlinu. Lavrov je, naime, reagovao na tekst koji se pojavio na internet stranici nemačke vlade, u kojem se netačno govori o nacionalnoj strukturi današnjeg stanovništva Krima. Nemački autor jednostavno je ''zaboravio'' da na ovom poluostrvu žive i Rusi.
Ruski ministar je ovim povodom uputio oštru kritiku vlastima u Berlinu koje su priznale grešku. "Da, Rusi nisu navedeni kao stanovnici ovog crnomorskog poluostrva, i to je greška", priznao je predstavnik za štampu nemačke vlade, izražavajući žaljenje zbog ove "redakcijske greške", prenosi današnja "Politika".
Greška je odmah ispravljena i sada su u tekstu navedeni i ovi podaci – od dva miliona stanovnika Krima, 60 odsto su Rusi, a 20 odsto Ukrajinci. U preostalom delu stanovništva najveći deo čine krimski Tatari.
Nove sankcije Krimu iz Evrope
Statistika Krima nije jedina priča u kojoj je u glavnoj ulozi ovo poluostrvo, koje je posle referenduma pristupilo Rusiji. Iz sedišta EU, koja ne priznaje ovaj korak, stiže najava da će šefovi diplomatije EU na sastanku 15. decembra usvojiti nove sankcije protiv Krima.
Kako piše ruski list "Nezavisimaja gazeta", ove sankcije doneće nova ograničenja u naftnom i gasnom sektoru i investicijama i pokušaće da maksimalno udare na tamošnji turizam. Ruski plan sa druge strane, je da svoje turiste maksimalno preorijentiše na Krim. Kao velikog gubitnika od ruskog turizma, savetnik ruskog predsenika Sergej Glazjev navodi Crnu Goru, zbog njene izrazite antiruske politike.
Naime, Crna Gora je dugi niz godina ubirala profit koji se broji milijardama evra, upravo od ruskih investicija i turista. Samo prošle godine, u Crnoj Gori je boravilo 300.000 ruskih građana što je budžetu zemlje, prema najskromnijim proračunima, donelo barem pola milijardi evra. Sada ovaj novac, prema ruskim navodima, treba preusmeriti na Krim.
Najvažniji cilj novih evropskih sankcija jeste da se onemoguće istraživanja i eksploataciju nafte i gasa u Crnom moru, u blizini Krima. Nešto pre toga, zemlje EU su uvele sankcije koje zabranjuju uvoz robe s poluostrva i sve investicije u oblasti telekomunikacija i energije.
Pored svega, Evropska unija već izvesno vreme priprema i "strategiju za nepriznavanje ponovnog ujedinjenja Krima i Rusije". Kako izveštavaju RIA Novosti, "u dokumentu će biti precizno navedeni uslovi pod kojim 28 članica Unije i države Balkana mogu da sarađuju s organizacijama i građanima Krima".
Amerika naoružava ukrajinsku mornaricu
Ova vest dodatno zaokružuju ovaj mozaik najnovijih obračuna oko Krima. Naime, u budžetu američkog Ministarstva odbrane za narednu godinu 175 miliona dolara predviđeno je da bude utrošeno kao pomoć Ukrajini, ali i baltičkim državama. Naravno, lavovski deo ove sume ići će Ukrajini.
Već se sada zna da će Ukrajina najveći deo novca iskoristiti za modernizaciju mornarice. Prema američkom planu, deo novca ide za obuku 150 vojnih ronilaca. Svakako, nameće se pitanje gde bi oni mogli biti upotrebljeni. Pošto ne mogu da "rone" u Donjecku i Lugansku, ostaje jedino mogućnost da odu negde na Crno more, gde je ujedno i najveći ukrajinski problem – "odbegli" Krim.
NATO i Sjedinjene Države su veoma zabrinte od moguće militarizacije Krima, koja se može odraziti na gotovo čitavo Crno More. Glavnokomandujući NATO snaga, general Filip Bridlav je tim povodom nedavno upozorio da bi "militarizaciju anektiranog poluostrva Krim Moskva mogla da iskoristi za uspostavljanje kontrole na celom crnomorskom regionu".
Međutim, ono što posebno brine zapadne vojne strukture jesu navodi da se ruske snage "koje imaju kapacitet da budu nuklearne" premeštaju na poluostrvo Krim, ali da je nepoznato da li se tamo doprema i nuklearno oružje.
Pogledajte još:
- Kako sprečiti novi rat u Evropi?
- Postoji razlog zašto se Zapad plaši ruskog medveda (FOTO)
- PUTINOVA OFANZIVA: Ovako je ruski predsednik reagovao na pritisak Zapada
- Rogozin Kijevu: Sami ste sebi najgora pretnja!
- Zašto Turska ne mora da bira između Rusije i EU?
- Rusija sprema nove sankcije Sjedinjenim Državama
