Od gubitaša do dobitnika: NIS puni budžet Srbije
NIS je već niz godina najuspešnije preduzeće u Srbiji, što pokazuje i prvo mesto na APR-ovoj listi najuspešnijih privrednika poslednjih godina. Uprkos tome, često je prodaja Rusima, koja je postavila na noge ovo preduzeće, i jednog od najvećih gubitaša pretvorila u najvećeg dobitnika, neopravdano kritikovana.
Cena i realno stanje
Na konstatacije da je cena od 400 miliona za 51 odsto akcija NIS-a, plus dodatnih 500 miliona evra zajma za investicije premala, mora se odgovoriti činjeničnim stanjem u NIS-u pre prodaje.
NIS je bio opterećen velikim gubicima, viškom radnika i zastarelim sistemima za proizvodnju i preradu nafte. Kompanija nije ulagala u sebe, razvoj, istraživanja. Gubila je klijente, gomilala kredite.
Pravo stanje NIS-a je pokazao izveštaj revizorske kompanije KPMG, koji za nas nije bio povoljan.
Gaspromnjeft je pristao da kupi NIS u postojećem stanju, sa poslovanjem koje u tom trenutku nije bilo moguće potpuno utvrditi, a ruska strana je prihvatila i gubitke NIS-a koji su samo na kraju 2007. bili oko 250 miliona dolara. Prema drugim procenama srpska kompanija bila je u minusu od čak milijardu evra.
Šta smo dobili?
Možda je, teoretski, država mogla da oživi ovo preduzeće i da ga postavi na noge. Ali u praksi, to su učinili Rusi.
NIS je tokom šest godina izrastao u kompaniju koja je, pojedinačno, ubedljivo najveći budžetski uplatilac u Srbiji.
Kompanija NIS je u budžet Srbije, na ime poreza, uplatila 24,15 milijarde dinara u prvom kvartalu ove godine, što je za 20 odsto više nego prethodne godine. Na ime različitih poreza u 2013. godini NIS je u budžet Srbije uplatio oko 120,6 milijardi dinara, što je oko 30 posto više nego godinu ranije i, po preliminarnim rezultatima, u punjenju srpskog budžeta domaća naftna kompanija učestvuje sa oko 14 odsto.
NIS nikoga nije pustio niz vodu. Socijalni program koji je sproveo mnogi ocenjuju kao jedan od najboljih ikada na Balkanu. Oko 6 000 radnika je otišlo iz firme uz ogromne otpremnine od 750 evra po godini staža.
Ulaganja
NIS je kupila kompanija zainteresovana da ulaže u naše kapacitete - rafinerije, naftovod, vetroelektrane i da se širi i u susednim državama, i koja ima sredstava i interes da uloži u istraživanje i crpljenje nafte u našoj zemlji i susedstvu.
Samo prošle godine investicije NIS-a porasle su oko šest posto u odnosu na 2012., a najviše se ulagalo u proizvodnju, promet i preradu. Najveći napredak ostvaren je u oblasti prerade, gde je zabeležen rast od 36 posto, dok je procenat obrade porastao za devet posto i dostigao čak 84 procenata.
Sem toga, NIS je danas ne samo jedna od srpskih kompanija, nego i postaje regionalni lider, što, svakako, donosi korist Srbiji. NIS je u budućnosti viđen kao veliki investitor izgradnje termoelektrane kod rudnika uglja Kovin, gasne termoelektrane u Novom Sadu i projekata vezanih za obnovljive izvore energije.
Ulaganje u rafinerije
Ranije je odnos domaće i uvezene nafte bio 50 prema 50 odsto,a sada je 80 prema 20 posto u korist domaće sirovine. Privatizacija NIS-a ne podrazumeva samo ležišta, već i rafinerije koje su, posebno nakon bombardovanja u Srbiji, bile u izuzetno lošem stanju.
Nova ulaganja u zapuštene rafinerije u Pančevu i Novom Sadu su omogućile da se poveća procenat obrade nafte kako bi se proizvodili još kvalitetniji derivati za srpsko i evropsko tržište.
Rafinerija Pančevo
Zahvaljujući modernizaciji Rafinerije „Pančevo”, koja je među najsavremenijim postrojenjima u regionu, proizvodnja belih derivata porasla je za 11 posto, a NIS spada u trećinu najefikasnijih rafinerija u Evropi. Samo ta investicija je iznosila 200 miliona evra.
Rafinerija „Pančevo“, sa kapacitetom prerade nafte od 4,8 miliona tona godišnje, je najveća fabrika ove vrste u Srbiji i zadovoljava potrebe domaćeg tržišta za naftnim derivatima a 20 odsto proizvodnje može da izveze.
Proizvodnja nafte veća je oko dva posto, maloprodaja derivata 13 posto (uz dnevnu prodaju od 5,6 tona), a u nabavku opreme prošle godine uloženo je oko 30 miliona evra.
Rafinerija Novi Sad - mogućnost novih proizvoda
Rafineriju u Novom Sadu NIS neće prosto rekonstruisati, već prilagoditi za proizvodnju baznih ulja. To je jedinstveni projekat u Evropi. Novi kapaciteti omogućiće kompaniji istovremeno dobijanje parafinskih i naftenskih ulja. Naftenska ulja u Evropi proizvodi samo švedska kompanija „NYNASNaphthenics“, koja se smatra svetskim liderom u proizvodnji naftenskih baznih ulja.
Međutim, tamo se proizvodi od sirovine uvezene iz Venecuele, dok NIS u Srbiji ima sopstveni izvor jedinstvene nafte marke Velebit, od koje se mogu proizvoditi kako naftenska tako i parafinska ulja. Investicije u novi kompleks u Novom Sadu iznosiće gotovo 130 miliona evra, a njegovo puštanje u pogon planirano je za kraj 2016. godine.
Zaposlenje
NIS posebnu pažnju poklanja programima zapošljavanja mladih saradnjom kompanije na
programu Republike Srbije „Prva šansa“.
Od 2010. godine šansu da radi, uči i razvija se u iskusne profesionalce dobilo do sada već skoro 600 mladih ljudi.
Među njima najviše je diplomiranih ekonomista, diplomiranih inženjera tehnologije, diplomiranih inženjera rudarstva i geologije, diplomiranih inženjera menadžmenta, diplomiranih inženjera elektrotehnike kao i mladih mašinskih tehničara, elektro i hemijskih tehničara.
Ovaj program je nastavljen i 2013. godine. Svoj prvi posao dobilo je ukupno 177 najboljih mladih diplomaca i tehničara.
Sporna renta
Rudna renta od tri posto, znatno manja nego na primer, u Rusiji, često je trn u oku kritičarima prodaje NIS-a Gaspromu.
Ono što se ne zna, jeste da je ovo vrlo česta praksa u svetu, a nekad čak dolazi i do suspenzije rente sve dok je u toku ulaganje, tj. za vreme kapitalnih investicija.
U NIS-u kažu da bi povećanje naknade za korišćenje mineralnih resursa sa 3 odsto na 7 odsto u kratkom vremenskom periodu bilo isplativo za budžet Srbije, ali da bi to u dugoročnom period dovelo do smanjenja istraživanja i proizvodnje nafte i gasa.
NIS je kompanija koja sve obaveze, pa i ovu, redovno izmiruje, za razliku od mnogih. Ne treba zaboraviti da je NIS, od kada je većinski vlasnik Gasrpom, pronašao i dva nova nalazišta.
Planovi za ovu godinu
Za 2014. godinu planirana je sveobuhvatna kampanja za povećanje energetske efikasnosti, kao i nove investicije za blokove „Servisi“ i „Istraživanje i proizvodnja“, zatim nastavak modernizacije prerađivačkih kapaciteta u rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu, kao i realizacija započetih projekata iz domena energetike, kao što su prvi srpski vetropark „Plandište“.
Deo šire saradnje sa Rusima
Time je odabrano partnerstvo, koje iako počiva na prijateljskim vezama, ipak pre svega odiše pozitivnim brojkama za našu privredu.