OTVORENA NOVA LINIJA: Zbog čega sve građani zovu bolnicu "Dr. Laza Lazarević"
Dnevno oko 10 osoba pozove novootvoreni telefonski broj Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", uveden da bi pacijenti i drugi građani dobili savete o zaštiti mentalnog zdravlja, izjavila je direktorka te ustanove dr Slavica Đukić Dejanović.
Slavica Đukić Dejanović kaže da građani postavljaju različita pitanja, od onih "tehničke prirode", kome da se jave ako pretpostavljaju da njihov komšija ima mentalni problem, do onih da li je dovoljna doza leka ili treba da je poveća.
Pitanja su vrlo su heterogena i to govori da je jedan sat nedovoljan, ali naše trenutne mogućnosti su takve da ne možemo duže od sat vremena da posvetimo toj liniji - rekla je dr Slavica Đukić Dejanović, ističući da se ne radi o SOS liniji.
Direktorka dodaje da, u zavisnosti od toga koliko su oni koji pozovu opširni, dnevno bude između pet i 15 telefonskih poziva.
"Ogroman broj pacijenata zove, a molim sve koje zovu, da se informišu i budu sažeti. Mi se trudimo da budemo sažeti u odgovoru, da bi što više osoba moglo da dobije informaciju. Kad imamo osam do 10 poziva dnevno, možemo svima sve lepo da objasnimo", navela je Slavica Đukić Dejanović.
Inače, pored otvorene telefonske linije, Klinika nudi informacije na sajtu, u vezi sa najrazličitijim oboljenjima i smetnjama, a ažuriraju se jednom nedeljno. Otvorena vrata su svakog četvrtka od devet do 12 sati.
"Na otvorenim vratima smo shvatili da mnogi imaju problem da pogledaju terapeuta u oči, da pitaju sve što ih zanima. Zato smo se opredelili da omogućimo da na Liniji 2-3 mogu da nas pitaju sve ono što se stide da nas pitaju uživo", ističe Slavica Đukić Dejanović.
Srbija, dodala je doktorka, kao i zemlje regiona, ubraja se u zemlje u kojima se kasno otkrivaju depresija i drugi mentalni poremećaji - tek kad imaju ozbiljne posledice i po obolelu osobu i po okruženje.
OVO SU SIMPTOMI DEPRESIJE
Osoba koja najmanje dve nedelje nema dovoljno raspoloženja, energije, životne radosti, inicijative, ima problem sa snom, nema dobru koncentraciju, ima masu telesnih tegoba, i to traje najmanje dve nedelje, ima takozvanu depresivnu epizodu.
"Ta osoba verovatno sama neće moći da izađe iz toga, već joj je potrebna stručna pomoć. Neki tu prvu epizodu prosto sakriju i od samih sebe, ali onda dođe druga, teža i svaka naredna koja je sve teža" ocenila je Slavica Đukić Dejanović.
Ona kaže i da je najveći problem, kada je reč o mentalnom zdravlju, nerazumevanje mentalnih oboljenja.
"Mentalni poremećaj treba razumeti i treba biti svestan da postoje stručnjaci koji će na adekvatan način nekada samo popričati, nekada dati sugestiju o promeni stila života, a nekada dati i lek", kaže Đukić Dejanović.
Kako kaže, ljudi su, ne samo u Srbiji, sve depresivniji, a Svetska zdravstvena organizacija procenila je da će 2020. godine depresija biti drugi faktor onesposobljenosti za rad, posle kardiovaskularnih bolesti.
"Moderne bolesti su bolesti mentalnog sklopa ljudi i to jedna realnost od koje se ne može pobeći, ali se može učiti kako da se osoba mentalno ojača, kako da se preveniraju oboljenja ili kako ih rano otkriti i započeti sa lečenjem na vreme", podvukla je direktorka Klinike.
Ona je posebno istakla značaj Programa za skrining na depresiju, za rano otkrivanje depresivnih poremećaja, koje je pokrenulo Ministarstvo zdravlja.
Uzimanje tableta na svoju ruku je opasno i vodi u tabletomaniju
Govoreći o prekomernoj upotrebi sedativa "na svoju ruku", istakla je da je to još jedan od velikih problema, iako je pre nekoliko godina napravljena restrikcija propisivanja bensedinskih lekova.
"Benzodijazepini su "pilule sreće", opuštaju osobu, izazovu san kod onih koji loše spavaju, opuštaju mišiće, imaju određene prednosti kod onih kod kojih treba da izazovu te prednosti, ali te lekove isključivo može prepisati psihijatar", naglasila je Slavica Đukić Dejanović.
Ona kaže da je problem sveden u tolerantne okvire od kada se bensedini ne kupuju u apotekama, ali napominje da još nismo rešili problem.
"Još ima onih koji od komšinice pozajmljuju lek, onih kojima su drug ili drugarica rekli da je dobro da popiju uveče kad ne spavaju . Ne koriste stručna mišljenja pre nego što dođu do leka i to je, zapravo, put da se razvije tabletomanija koja je jako opasna zavisnost", zaključila je Slavica Đukuć Dejanović.
Pročitajte i:
