OTVORENO SE POZIVA NA LINČ NEKOG DETETA, ZAKAZUJU SE TUČE: Kako da roditelj spreči internet nasilje?
"Roditelj se mora informisati, mora imati takav odnos sa detetom, da kada postoji problem dete može da kaže, a ne da skriva", kaže glavni koordinator Centra za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih "Target", Biljana Kikić Grujić, za SrbijaDanas.com
Nasilje na društvenim mrežama je u zastupljeno u velikoj meri. Otvoreno se poziva na linč nekog deteta, ismejava se dete ili grupa dece, zakazuju se tuče. Nasilnik koji vrši elektronsko nasilje ima potrebu da ono bude vidno i svima dostupno, jer u protivnom nema svoju svrhu. Cilj elektronskog nasilja jeste da što veći broj ljudi, odnosno dece vide ono što se dešava.
Kako prepoznati nasilje na društvenim mrežama i kako kontrolisati profile maloletnika? Većina roditelja današnjih generacija nisu imali profile i duštvene mreže u svojoj mladosti, ali ih to ne oslobađa odgovornosti za nekontrolisanje deteta u virtualnom svetu.
Kome se obratiti?
Centar za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih "Target" je u Novom Sadu otvorio prvo Savetovalište za elektronsko nasilje koje sarađuje sa Net patrolom , ali i direktno sa institucijama koje su nadležne za ovaj problem. Savetovalište je otvoreno 2012. godine, do sada je pomoć zatražilo 1.670 lica. Pomoć traže roditelji, škole, deca.
"Problem je što finansiranje rada Savetovališta snosi naša organizacija i to jako teško sada funkcioniše, tako da ćemo verovatno biti primorani da ga zatvorimo za neki mesec", kaže Kikić Grujić.
Roditelji se mogu obratiti i svakoj stanici policije u mestu gde živi, školi, a od 2013.godine Centru za bezbedni internet Srbije.
NAJBITNIJA EDUKACIJA
"Jedan broj roditelja nisu vozači, ali ipak uče svoju decu kako da prelaze ulicu. Roditelj se mora informisati, mora imati odnos sa detetom takav da kada postoji problem dete može da kaže, a ne da skriva. Sa druge strane postoje razni programi koji se koriste kao "roditeljska kontrola", postoje servisi, prijatelji koji znaju. Kao što u stvarnom svetu roditelj mora da zna detalje života svog deteta, sa kim se druži, gde ide, isto to treba da radi i u virtualnom svetu, naravno ne ugrožavajući privatnost svog deteta", kaže glavni koordinator Centra za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih "Target", Biljana Kikić Grujić za SrbijaDanas.com.
Nasilje na društvenim mrežama se može eliminisati kaznenom politikom i edukacijom. Edukacija je najbitnija jer većina dece nije svesna posledica onoga što rade u virtuelnom svetu. Za većinu njih je to šala. Posledice mogu da budu od povređenih osećanja nekog deteta, pa do pokušaja ili izvršenja samoubistva.
"Prvo se treba obratiti roditeljima, a tu nastaje problem: u našem radu sa decom, saznali smo da 2/3 njih ne bi reklo roditeljima da ima bilo kakav problem na internetu. Razlog je strah od kazne i nerazumevanje od strane roditelja što nas dovodi u još teži položaj, jer ako dete ima problem, kome da ga prijavi?", pita se koordnatorka Centra za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih.
RODITELJI SNOSE DEO KRIVICE
Odgovornost roditelja je velika. Oni sami otvaraju deci FB naloge koja su stara 9-10 godina, a da im ništa ne objašnjavaju i ne skreću pažnju na opasnosti. Veoma mali broj roditelja ima svest o potencijalnim rizicima, do te mere da smatraju da se to dešava "tamo negde" ali ne kod nas.
Postoji i problem što je polovina stanovnika Srbije informatični nepismena, i samim tim i ne razumeju problem. Ne kontrolišu aktivnosti deteta u virtuelnom svetu, ne prate društvene mreže, ne informišu se, ne uče. Informacije koje dobiju od strane medija su uglavnom senzacionističke, a ne edukativne.
"Škole, prosvetni radnici nisu dovoljno edukovani da prepoznaju i reaguju kada je u pitanju elektronsko nasilje. Iz tog razloga smo prvi akreditovali obuku, tj.seminar koji je namenjen prosvetnim radnicima", kaže Biljana Kikić Grujić.
#DrugNijeMeta ŠERUJ DALJE! #StopVršnjačkomNasilju ŠERUJ DALJE!