PIKTURALNA POEZIJA: Izložba povodom 100 godina od rođenja Miloša Bajića

Bajić je rođen u Resanovcima kod Grahova (BiH), a od 1922. godine je živeo u Beogradu gde je završio gimnaziju i Učiteljsku školu.

Kao đak objavljivao je likovne priloge i karikature u listovima Skamija, Štipavac, Ošišani jež, Politika, Jutarnji list. Od 1935. uči kod Petra Dobrovića, a 1937. završio je prvu godinu umetničke škole u Beogradu u klasi Bete Vukanović. Početkom septembra 1941. stupio je u Valjevski partizanski odred. Oktobra 1942. uhapšen je u Beogradu od strane specijalne policije i interniran u logor na Banjici, a septembra 1944. transpontovan je u koncentracioni logor Mathauzen.

Tokom zarobljeništva beležio je scene iz života interniraca, o čemu je kasnije govorio da je u koncentracionom logoru crtežom izazivao sudbinu. "Crtao sam olovčicom veličine malog prsta i na papiru kakvog se dokopam. To sam radio tajno rizikujući život. Crteže sam potom zakopavao u zemlju".

Nakon oslobođenja nastavio je studije na Akademiji likovne umetnosti u Beogradu. Studirao je u klasama Mila Milunovića, Ivana Tabakovića, Nedeljka Gvozdenovića. Diplomirao je 1949. godine, a posle specijalke kod Marka Čelebonovića postaje jedan od prvih asistenata na ALU gde je kao profesor slikarstva radio do penzionisanja 1979. U klasi profesora Bajića studirali su mnogi danas poznati i afirmisani slikari.

Bio je član grupe Samostalni (1951-1955) i Decembarske grupe (1955-1960) koje su se sa svojim modernim izrazom obračunavale sa socrealizmom.