PISMO MOJOJ NEROĐENOJ BEBI: Volela sam te, ali sam ipak POBACILA!

Procenjuje se da je svaka treća žena na svetu jednom planski pobacila dete, a kao razlozi se najčešće navode nemaština, nepripremljenost, loši odnosi sa partnerom ili nepostojanje partnera, neplanirana trudnoća... One koje su prošle kroz to se, zbog osude okoline, boje da javno govore, ali jedna žena se ipak usudila da objavi svoju ispovest na portalu Elite Daily:

"Ovo je priča o mom detetu. Ovo je priča o strahu, bolu, ljubavi i gubitku ispričana intimno i iskreno. Ovo je pismo za moju nerođenu bebu:

Od svog detinjstva, sanjala sam o savršenoj porodici koju ću imati, nas kako sedimo zajedno oko kamina. Zamišljala sam svoj život kao majke, češljanje tvoje kose, mirisanje tvog vrata - sve one stvari koje mame inače rade. Radovala sam se danu u kojem ću te držati u naručju po prvi put. Noć kad sam saznala da si u meni je bila najsrećnija u mom životu. Odmah sam počela da planiram budućnost u svojoj glavi, odeću u kojoj ćemo te tvoj otac i ja doneti iz bolnice, boju maturske haljine koju bi mogla nositi na svoj ples... Nazvala sam tvog oca da dođe do mene. Nekako je već znao šta ću mu reći. Mogla sam čuti kako je njegovo srce preskočilo na telefonu dok su mu suze radosnice preplavile lice. Spremali smo se da započnemo budućnost koju sam sanjala. I onda, stvari su se promenile.

Tvoj je deda je imao stav o tome da tvoja majka ne sme da dobije dete sa 18 godina. Bez ikakve karijere, finansijske stabilnosti da brinem o tebi, bez mentalne zrelosti i spremnosti, pomogao mi je da razumem budućnost sa kojom bih se suočila kao mlada majka. Podržavao me je, ali se pobrinuo da se suočim sa posledicama svojih odluka. Vidiš, bebo, nije se više radilo samo o tome šta ja želim, ciljevima i snovima koje sam sebi postavila. Sada se radilo o tome šta je najbolje za tebe. Moj život bi se vrteo oko tebe, i koliko god bi to mene ispunilo, nisam bila ni blizu toga da ti pružim ono što su moji roditelji meni pružili... Krivica mi je preplavila srce. Osećala sam se kao da sam te izneverila.

Tog jutra, dok sam ulazila u kliniku, osetila sam kako mi srce puca. Ušla sam u tu zgradu sa dve duše u sebi, a izašla sam bez ijedne. Sećam se da me je sestra pitala želim li čuti tvoje srce poslednji put. Rekla sam ne, ali brzo sam se predomislila. Predivan zvuk otkucaja tvog srca zaustavio je moje srce. Bila si apsolutno savršena i na trenutak kao da sam mogla čuti kako mi šapućeš na uvo da me voliš. Nisam rekla tvom ocu šta sam uradila, lagala sam da sam te izgubila dok sam bila na putu. Slomila sam mu srce nakon što je čuo istinu. Molim te znaj da sam samo ja odgovorna za to. Nikad mu nisam dala priliku ni da razmisli, on te je želeo više nego što je želeo disati.

Sada bi imala sedam godina, bila bi predivna, pametna i što je najvažnije - bila bi moja.  Tako mi je žao. Žao mi je što nisam bila spremna. Žao mi je što nisam imala snage da te podignem. Žao mi je što je ispalo kao da te nikad nisam želela. Bila si željena. Još uvek si. Još uvek te volim. Nisam mogla ostati sa tvojim ocem. Svaki put kad sam ga pogledala, videla sam tebe. Svaki put kad bi on mene pogledao, video bi izdaju. 

Kad mi se vratiš, a znam da hoćeš, sada ću ja tebi dati svoje otkucaje srca, umesto onih koje si ti dala meni. Voleću te do kraja svog života. Obećavam da ću ti pružiti sve, sa najiskrenijom ljubavlju koja postoji,

Tvoja majka"