Polemika u SAD: Da li platiti otkupnine za kidnapovane?
VAŠINGTON - Odbijanje Sjedinjenih Država da plate otkupninu za otetog i potom ubijenog novinara Džejmsa Folija, u Evropskoj uniji i nekim arapskim zemljama ocenjuju kao nameru SAD da se takvim teškim stavom utiče na smanjivanje otmica i napada ekstremista.
"Mi ne pravimo ustupke teroristima. Mi ne plaćamo otkupnine", rekla je portparolka Stejt departmenta Meri Harf.
Međutim, Folijevo pogubljenje intenziviralo je raspravu unutar administracije američkog predsednika Baraka Obame, ali i SAD i njenih saveznika, o tome da li da se plate otkupnine za otmice Al Kaide i drugih islamističkih organizacija uz opasnost da se na taj način finansiraju sukobi.
Otkupnine plaćene za oslobađanje otetih Evropljana u poslednjih deset godina su premašile privatne donacije koje obično finansiraju Al Kaidu i druge slične organizacije, naveli su izvori bliski vlastima SAD i Velike Britanije, koja se takođe protivi plaćanju otkupnina ekstremistima.
Sunitski ekstremisti iz Islamske države su tražili od Folijeve porodice 132,5 miliona dolara (100 miliona evra) kao i neke ustupke od američkih vlasti, koje su navele da nisu bile u obavezi da to urade. Islamska država je takođe tražila 132,5 miliona dolara za oslobađanje druga dva oteta Amerikanca, izjavio je sinoć izvor blizak tog pitanju koji je želeo da ostane anoniman. Prema njegovim rečima, taj zahtev je samo upućen jednom, krajem prošle godine, i to porodicama otetih, čija imena nije želeo da obelodani.
Ekstremisti u Iraku odrubili su glavu 40-godišnjem Džejmsu Foliju i potom objavili snimak ubistva. Oni su naveli da je Foli likvidiran u znak odmazde zbog napada ratnog vazduhoplovstva SAD na položaje te esktremističke borbene organizacije u Iraku.
Neimenovani visoki zvaničnik Obamine administracije je izjavio da je takozvana Islamska država imala niz zahteva pored Folijevog oslobađanja, uključujući i promenu američke politike prema Bliskom istoku.
Portparolka Stejt departmenta Meri Harf izjavila je da su ekstremisti koji kontrolišu severni deo Iraka i Sirije prikupili nekoliko miliona dolara od otkpunina samo ove godine.
U SAD se ne preporučuje ni porodicama otetih da plaćaju otkupnine zbog finansiranja ekstremizma.
Evropske vlade navode da u svojim zemljama postoji veći unutrašnji pritisak za oslobađanje otetih državljanja, nego što je u SAD. Katar, koja često ima međunarodnu ulogu posrednika, u nekoliko navrata je posredovala u plaćanju otkpunina zapadnih zemalja.
U Savetu bezbednosti UN u januaru je doneta rezolucija da se ne plaćaju otkpunine ekstremistima, pošto su neke evropske zemlje optužene za to, među kojima Francuska, Nemačka, Italija, Danska, Norveška i Švedska.
Umesto otkupnine SAD pribegavaju tajnim vojnim operacijama za oslobađanje svojih građana, međutim operacija vođena za oslobađanje Folija je bila nesupešna.
