REŽISERKA PORNO FILMOVA: Borila sam se protiv nošenja kondoma

- Rezultati za moju hlamidiju i gonoreju još nisu stigli - rekla mi je Šeril, porno glumica od 19. godina. Držala je telefon u ruci, a medicinska sestra je bila na drugoj strani veze.

- Pa, kad će biti rezultati? - pitala sam je, trudeći se da ne paničim. Cela ekipa je čekala, koja je u drugoj sobi čekala da počne snimanje, očekivala je te rezultate. Trebalo je da snimamo grubi analni seks sa jednim partnerom.

- Neće pre ponedeljka - rekla je Šeril - žao mi je.

- J...m ti - prošaputala sam.

Već sam prekoračila budžet za nekoliko hiljada dolara zbog glumaca i glumica koji se nisu pojavljivali. Hitno sam morala da završim snimanje, a jedina mogućnost da to uradim pre rezultata na polne bolesti jeste da muškarac u sceni nosi kondom.

Sto puta mi je rečeno da nošenje kondoma u pornićima znači katastrofalnu prođu za film. Logika je jasna - kada neko fantazira o seksu, nikad u njega ne "stavlja" kondom. Pornići su bekstvo u maštu, a ne javna služba koja upozorava na to da je seks opasan i riskantan.

To je bilo pre 2012, kada su planirali da uvedu upotrebu kondoma kao zakonsku obavezu. Producenti su se oštro borili protiv toga, jer su se plašili velikog gubitka novca. Tako sam i ja mislila, pa sam odmah zamenila Šeril sa drugom glumicom. I osećala sam se kao đubre.

Bila sam novinarka pre nego što sam postala režiser porno filmova. Imala sam novinarski zadatak da vidim kako se snima sado-mazo pornić. Prijavila sam se na audiciju, da bih što vernije napisala članak. Međutim, to iskustvo mi je promenilo život: snimila sam scenu i osećala sam se divno. Odmah sam nastavila sa poslom, i to u maloj kompaniji koja je bila specijalizovana za lezbijski seks. Posle nekoliko scena seksa, ponudili su mi da budem kreativna direktorka. Moj zadatak je bio da od firme napravim "lidera u lezbijskoj erotici". U roku od godinu dana, uspela sam u tome da svi u industriji govore o nama, a za mene su govorili da sam pokrenula novu eru u filmovima za odrasle.

Vremenom sam čula da glumce teraju da snimaju screne na prljavim sporednim putevima i po mračnim uličicama, na dušecima koji uflekani spermom. Čula sam priče o porno "zvezdama" kojima je oduzeto pravo na tuširanje i sapun i dobijaju hranu i piće posle celih 12 sati snimanja.  Maltretiranja je bilo na svakom koraku.

Ali ne i na mom setu. Uvela sam higijenske uslove i goli glumci i glumice nisu smeli da sednu na prljav krevet ili drugu površinu. Prostorije su čišćene antibakterijskim sapunom. Mnogi su se bunili, iako su stalno imali problema sa zarazama.

Ali jednu stvar nisam tražila - kondome. Glumci su se svakih mesec dana testirani na polne bolesti i smatrala sam da je to dovoljno. Priznajem, želela sam da zaradim puno para za mene i firmu. Zato sam se plašila uvođenja "gumica". Delovalo mi je kao sabotaža posla.

Sa druge strane, uvek sam držala kutiju kondoma na snimanju, u slučaju da glumac zatraži. Ali, kada su usvojili zakon, oštro sam se bunila. Veći problem je bio u tome što glumci nisu prijavljivali bolesti. I sada verujem da pornografi imaju pravo da snimaju scene bez kondoma. Ali, moramo mnogo više da brinemo o zdravlju porno glumica. Neodgovorne treba strogo kažnjavati. Moramo da odrastemo.