RTS i RTV objektivni, nezavisni i na budžetu do 2016.
BEOGRAD - Novim Predlogom Zakona o javnim medijskim servisima uređuje se rad republičkog i pokrajinskog javnog medijskog servisa RTS i RTV i precizira obaveza da rade na načelima istinitog, nepristrasnog, potpunog i blagovremenog informisanja, nezavisnost uređivačke politike, zabrana cenzure, poštovanje ljudskih prava i finiansiranje iz budžeta do 2016. godine.
Zakonom se precizira da će njihovo finansiranje od 2016. godine biti iz takse za javni medijski servis, iz budžeta, od komercijalnih prihoda.
Takođe, zakonom se podvlači i poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa u ostvarivanja javnog interesa koji podrazumeva proizvodnju, kupovinu, obradu i objavljivanje radio, televizijskih i multimedijalnih sadržaja, naročito informativnih, obrazovnih, kulturno-umetničkih, dečjih, zabavnih, sportskih, verskih i drugih koji su od javnog interesa za građane.
Predloženi zakon naglašava da javni medijski servis ostvaruje javni interes, uvažava zahteve javnosti i za svoje delovanje odgovara upravo toj javnosti, a odgovornost javnog medijskog servisa ostvaruje se javnim postupkom imenovanja organa javnog medijskog servisa.
Medisjki sadržaji RTS i RTV, precizira predloženi zakon, imaju za cilj ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, razmenu ideja i mišljenja, negovanje vrednosti demokratskog društva, unapređivanje političke, polne, međunacionalne i verske tolerancije i razumevanja, kao i očuvanje nacionalnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina.
U taksativno nabrojanim obavezama javnih medijskih servisa je i poštovanje i podsticanje pluralizma političkih, verskih i drugih ideja i omogućavanje javnosti da bude upoznata sa tim idejama, ne služeći interesima pojedinih političkih stranaka i verskih zajednica, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom političkom, ekonomskom, verskom interesu.
Očuvanje i izražavanje kulturnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina, takođe je precizirano novim zakonskim rešenjima, a obavezno je i da se nacionalnim manjinama obezbedi da mogu da prate određene programske celine i na svom maternjem jeziku i pismu.
Kada je reč o finansiranju, od 2016. godine uvode se takse, koja će biti jedinstvena na celoj teritoriji Srbije i ne može biti veća od 500 dinara.
Odluku o visini takse donose upravni odbori RTS i RTV zajednički na osnovu analize neto troškova obavljanja osnovne delatnosti najkasnije do 30. juna 2015. godine.
Visina takse u narednim godinama će se usklađivati sa porastom Indeksa potrošačkih cena za mesec septembar u godini u kojoj se usklađuje. Odluku o usklađivanju donosi Upravni odbor RTS i objavljuje u “Službenom glasniku”, a primenjuje se od 1. januara 2017. godine.
Taksu će plaćati svi građani i pravna lica koja imaju strujomer, odnosno merilo električne energije po stambenoj jedinici, odnosno poslovnom prostoru.
Javni medijski servis vodi evidenciju obveznika plaćanja takse sa svim ličnim i drugim podacima predviđenim zakonom, a propisano je da i se taksa uplaćuje na dva odvojena računa RTS i RTV, s tim da se 30 odsto sredstava uplaćenih na račun RTV automatski usmeravaju na račun RTS.
Za neizvršavanje obaveze plaćanja takse RTS i RTV pokreću postupak naplate u skladu sa zakonom, piše u predloženom Zakonu. Predlogom zakona je detaljno predviđeno koja fizička i pravna lica su oslobođena plaćanja takse, a vodilo se računa o invalidima i socijalno ugroženim pojedincima i domaćinstvima.
Drugi dozvoljeni oblik finansiranja javnih servisa iz javnih prihoda je budžetsko finansiranje. Predlogom zakona predviđeno je da se deo sredstava za obavljanje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa može obezbediti iz budžeta i precizno je navedeno u kojim slučajevima se mogu dobiti ta sredstva. Konačnu odluku o dodeli tih sredstava donosi vlada.
RTS i RTV su dužni da do 1. oktobra 2015. godine formiraju jedinstvenu evidenciju obveznika plaćanja takse i donesu odluku o sadržaju i formi jedinstvenog obrasca za naplatu takse i obrasca za oslobađanje od plaćanja takse, kako bi se od 1. januara 2016. godine mogao primenjivati takav sistem naplate. Da bi to bilo moguće uraditi, vlada će u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona doneti akt o načinu prikupljanja podataka, koji su zakonom predviđeni, radi formiranja evidencije obveznika plaćanja takse.
Za sprovođenje zakona potrebno je obezbediti u budžetu za 2015. godinu sredstva za redovno finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa, kao i dodatna sredstva u budžetu za 2014. godinu.
U Razlozima za donošenja zakona po hitnom postupku piše da je to nužno zbog potrebe da se usaglasi medijska regulativa Srbije sa propisima Evropske unije u ovoj fazi postupka pridruživanja. Takođe, dodaje se, i pristup fondovima EU, u okviru projekta Kreativna Evropa uslovljen je donošenjem nove medijske regulative.
Najvažnija izmena predloga Zakona o elektronskim medijima koji je upućen Skupštini Srbije na hitno usvajanje, jeste transformacija Republičke radiodifuzne agencije (RRA) u Regulatorno telo za elektronske medije.
Dozvolu za emitovanje programa će Reuglatorno telo izdavati na osam godina, ali će imati pravo da je oduzme, ako utvrdi neregularnosti. Dozvola se može oduzeti privremeno na rok od 30 dana, a posle toga i trajno.
