EVO DOKAZA da Nikola Gruevski ne stoji iza napada u Kumanovu
Ovo su zapadni mediji prevideli prilikom pokušaja da za terorističke napade u Kumanovu optuže makedonskog premijera i pripreme "Makedonsko proleće".
Svi zapadni medijski resursi su stavljeni u funkciju objašnjavanja kako iza napada u Kumanovu stoji premijer Makedonije Nikola Gruevski. Primetno je to i u Srbiji, ali i u prištinskim medijima koji generišu najveći broj "ekskluzivnih vesti" i pripremaju teren za "Makedonsko proleće"
Tobože, Gruevski je na takav način želeo da skrene pažnju sa demonstracija, teške ekonomske situacije u zemlji i otvorenih afera, piše standard.rs.
Koliko je uspešno bilo pripremanje terena za obaranje premijera Nikole Gruevskog pre napada u Kumanovu, govori i podatak da danas skoro polovina građana Makedonije misli kako iza albanskih terorista stoji direktno predsednik Vlade Makedonije.
Naravno, sam Gruevski je doprineo tome da se vremenom protiv njega u front počne okupljati sve što nije VMRO. Takođe, prevelikom popustljivošću prema stranom faktoru je do te mere oslabio sopstveni položaj da bi pravo čudo bilo da preživi „revoluciju“ koja se protiv njega sprema.
Ipak, u napadima na Gruevskog i „dokazivanju“ kako je on sam osmislio upad albanskih terorista u Kumanovo nekoliko je velikih rupa.
RUPE U „DOKAZIVANjU“
1. Prvo pitanje je kako su pojedini novinari i analitičari mogli znati svega dan posle dešavanja u Kumanovu da je Gruevski iza svega? Na osnovu kojih podataka i čijih podataka? Zanimljivo je da se prvo izašlo sa ovom ocenom, a tek tri dana kasnije su se pojavili i prvi dokazi koji su išli u prilog ovoj tvrdnji. I te dokaze su ponudili mediji iz Prištine. Dakle, pouzdanost je ogromna!
2. Da li je slučajnost da su sa tom tezom najpre izašli oni koji su već duže vremena učestvovali u medijskim pripremama napada na Gruevskog? Usput, isti ti ljudi su redovno u medijima kada treba opravdati svaku američku odluku, pa makar bila i najveća glupost.
3. Ako lider opozicije Zoran Zaev već nekoliko nedelja zaredom iznosi u javnost snimke makedonske tajne policije o raznim prljavštinama i političkim aferama, kako je moguće da među tim poverljivim stvarima nema i onih o pripremi albanskih terorista za napad na Kumanovo. Da je Sašo Mijalkov spremao napad, postojali bi podaci o tome unutar same službe, te bi, pored ostalih, i te informacije dopale do ruku opozicije.
Zašto zapad oće da obori Gruevskog?
Pravi razlozi "Makedonskog proleća" su sledeći:
Prvo, Ivanov i Gruevski su otrpeli pritisak EU i SAD i nisu uveli sankcije Rusiji.
Drugo, pokazali su početnu spremnost da učestvuju u projektu Turski tok, kao i izgradnji strateškog saobraćajnog koridora Pirej-Budimpešta.
I, treće, predsednik Ivanov je prisustvovao vojnoj paradi u Moskvi u čast sedamdesetogodišnjice pobede nad fašizmom. Kako je sledio koji korak, tako se kriza u Makedoniji radikalizovala. Na kraju, još dok je vojna parada na Crvenom trgu trajala, a šef države bio u Moskvi, u Makedoniji se odigrao teroristički napad nezabeležen još od 2001. godine, piše standard.rs
Da, Gruevski je mnogo doprineo tome da krene lavina protesta protiv njega. Ali sve to nema puno veze sa poslednjim dešavanjima. Narastajuće nezadovoljstvo protiv VMRO vlasti se samo instrumentalizuje i kanališe. Motivi za Makedonsko proleće su sasvim drugačiji. Neće od toga biti bolje ni Makedoniji ni Makedoncima. Naprotiv. Ako Makedonsko proleće uspe, možda Makedonija i ne preživi. Na kraju, to je izgleda sudbina svih prevrata koje su zapadne službe organizovale u poslednjih pet godina. Gde god su pokušale prevrat, rodio se haos – u Libiji, Siriji i Ukrajini. Jedino je koliko-toliko ostalo stabilno u Egiptu. Ali tamo se posle Arapskog proleća, odigrala i „kontrarevolucija“.
4. Ministar policije Gordana Jankulovska i već pomenuti šef obaveštajne agencije su podneli ostavke. Radi se o najbližim saradnicima Gruevskog, u njih je imao neograničeno poverenje. Imenovanje novog ministra unutrašnjih poslova pokazuje da se radi o iznuđenom rešenju, na brzinu donetoj odluci.
Dakle, to nije unapred pripremano. Razlog za smenu sada već dvoje bivših čelnika bezbednosnih struktura je, prema pisanju makedonskih novina – a što oni nisu demantovali – da su od strane zapadnih diplomata suočeni sa podacima kako su na dan napada u Kumanovu bili u vezi sa teroristima. Nakon identifikacije nekih od terorista, sa njima su u kontakt stupili predstavnici Pete uprave makedonske policije i Albanci zaposleni u obaveštajnim strukturama Makedonije i pokušali da pregovaraju.
Nezvanično, raspitivali su se za uslove pod kojima bi se teroristi povukli. Verovatno su im nudili novac i amnestiranje. Mirsad Ndrecaj, poznatiji kao „Komandant NATO“, je, prema oceni diplomata, ove ponude prepoznao kao „znak slabosti“, i zato je udar terorista postao još jači. E sada, ako je sve ovo tačno, postavlja se pitanje: zašto bi sa teroristima pregovarale makedonske službe bezbednosti ako su ih one instruirale?
I, ako je već pregovaranje i povlačenje bilo deo ranijeg dogovora, zašto bi ovi udarili još snažnije u Kumanovu? Zašto se nisu povukli? Da je makedonska tajna policija sve ovo organizovala, teroristi bi se povukli uz amnestiju i pare, ili bi svi do jednog bili pobijeni da ne bi ostajali nezgodni svedoci.
5. Kada smo već kod nezgodnih svedoka, valjalo bi ispitati i navode da su neki od njih završili u američkoj ambasadi, a da je jedan pobegao tokom uviđaja, kada je izveden da pokaže gde su pred akciju teroristi sakrili oružje. Odbegli Sulejman Osmani je nekoliko sati kasnije razgovarao telefonom sa „Komandatom Hodžom“, Džezairom Šaćirijem, kojem je naveo kako ga je policija tukla i da je jedini izlaz bio da pokaže gde su imali „štek“. Ovaj razgovor je objavila televizija na albanskom jeziku Alsat M, prenosi isti portal.
6. Osim u srpskim medijima, u ostalim glasilima na Balkanu se nije dao veći prostor za vest da su srpske službe bezbednosti još 06. aprila obavestile načelnika Generalštaba Vojske Makedonije i čelne ljudi bar još dve bezbednosne strukture kako se pripremaju teroristički napadi na teritoriji severne Makedonije.
Vlast u Skoplju je ovo upozorenje „odbacila kao neosnovano“, verovatno oslanjajući se na informacije koje je dobila iz NATO država. Takvo kretanje po inerciji i preterano oslanjanje na „zapadne prijatelje“ je u makedonskom bezbednosnom aparatu bilo primetno i 2001. godine. Na kraju, desilo se šta se desilo.
