S Asadom protiv ISIL-a ili preko ISIL-a do Asada?
VAŠINGTON - Vojno angažovanje Amerike u Siriji ponovo je na stolu. Postoje nagoveštaji da će SAD uskoro započeti vazdušne napade protiv Islamske države u Sirije? O toj mogućnosti se intenzivno razgovara poslednjih 48 sati, što je obično najbolji indikator da se nešto sprema. Prvo su prelomili američki načelnik generalštaba, Martin Dempsi, i ministar odbrane, Čak Hejgel, koji su konstatovali za vreme konferencije da "ključna borba protiv Islamske države mora da se vodi u Siriji". Ako do toga dođe, hoće li se SAD boriti uz sirijsku vladu ili protiv nje? Da li je ulazak američke vojske u Siriju zaista borba protiv Islamske države ili povod za smenu režima vojnim putem?
Jedan od vodećih britanskih predstavnika, Ser Malkolm Rifkind, predsednik obaveštajnog i bezbednosnog saveta britanskog parlamenta kao i bivši ministar spoljnih poslova i ministar odbrane, istakao je u razgovoru za "Fajnenšel Tajms" ono o čemu su već mnogi razmišljaju, ali se nisu usuđivali do sada da o tome govore u javnosti. Rifkind naglašava da SAD, Britanija i drugi Zapadni saveznici moraju biti spremni da stanu na stranu sirijskog predsednika Bašara al-Asada i sirijske vojske, ukoliko žele da imaju bilo kakve šanse u zaustavljanju Islamske države (IS – bivši ISIL). Okrutno ubistvo novinara Džejmsa Folija označilo je prekretnicu koja dokazuje da se mora krenuti s uništenjem IS na Bliskom istoku.
"ISIL mora biti eliminisan i ne smemo birati sredstva kojima ćemo to učiniti”, smatra Rifkind.
Ono što je Zapadu na početku konflikta smetalo kada je reč o Siriji, nije bio manjak ljudskih prava, jer da im je to smetalo već bi odavno prekinuli sve odnose s brojnim zalivskim monarhijama. Ono što im je smetalo jeste bliskost Damaska s Iranom i Rusijom. Međutim, Iran je danas predvođen predsednikom koji zagovara pomirljivu politiku prema Zapadu, dok Rusiju Zapad nastoji da izoluje zbog ukrajinske krize.
Sirija pod vođstvom Asada ne predstavlja apsolutno nikakvu bezbednosnu pretnju po Evropu, dok islamisti itekako mogu predstavljati problem ako im se omogući da umarširaju u Damask, kao što im se omogućilo da umarširaju u Tripoli 2011. godine.
Suština ovako loše spoljne politike, koja je glavni krivac za gotovo 200.000 mrtvih u Siriji, je stav Obamine administracije (možda ne nužno i samog Obame) koja u islamizmu vidi “novi krik demokratije”. Međutim taj plan “demokratizacije islama” slomljen je u Egiptu, a po svemu sudeći, uskoro će biti slomljen i u Libiji. Sirija, sa druge strane, već tri duge godine, morala je da se brani od toga i još uvek se brani.
Danas, mediji tvrde, Obama gubi uticaj koji je uživao u svetu jer je rekao da "Asad mora da ode", a ovaj ispao "tvrdoglav", pa nije otišao. A u svrhu pretvaranja Obamine izjave u proročanstvo, život je izgubilo 200.000 ljudi. Što direktno, što putem posrednika, SAD su počele da dostavljaju oružje tzv. umerenim grupama u Siriji, kada se ispostavilo da one nemaju snage da uđu u Damask. Ali je zato oružje počelo da stiže u ruke sve radikalnijim grupama.
Taj proces se tako odvijao godinama, i onda jednog jutra osvane vest da proizvod takve politike skraćuje Zapadne novinare za glavu. Šok i nevericu zamagljuju krajnje neinformisani licemeri, a sam tron zauzimaju apologete IS, koji bez imalo ustručavanja tvrde kako je ISIL nastao zbog činjenice da Asad do sada nije odstupio s vlasti.
Ali, šta je tu je. Ne bi bilo prvi put da se dojučerašnji neprijatelj koristi kao novi saveznik. Ono što je naročito zanimljivo jeste činjenica da je upravo Ser Malkolm Rifkind bio jedan od najglasnijih zagovornika napada na Siriju prošle godine. Međutim, ta želja mu se nije ispunila.
Šta god da je Sirija u međuvremenu uradila, Zapad je dočekao brutalnim medijskim napadima. Kada se ISIL prvi put pojavio, tvrdili su da iza njih, naravno, stoji Asad. Nakon toga su tvrdili da Damask ne napada dovoljno ISIL jer su zapravo korisni u borbi protiv prozapadne opozicije. Kada je Damask na kraju pokrenuo intenzivne napade na ISIL, rekli su kako je to "ciničan pokušaj" dodvoravanja Zapadu.
Medijski "mejnstrim" na Zapadu pomalo je zbunjen jer više ni sam ne zna ko je "dobar", a ko "loš", pa tako ni urednici Tajmsa, kojima je Rifkind dao intervju, nisu mogli jednostavno da prenesu čitateljima ono što je čovek govorio, pa su dobar deo teksta dopunili svojim tvrdnjama o Asadovoj diktaturi i teorijama zavera, zaključuje sarkastično portal Advans.
A onda, počele su da se pojavljuju spekulacije o američkoj intervenciji u Siriji, navodno protiv Islamske države. Logika diktira da je u toj situaciji saradnja sa sirijskom vojskom neizbežna, međutim, malo toga se u spoljnoj politici Obamine administracije do sada vodilo logikom, tako da i u ovom slučaju treba biti itekako skeptičan prema američkom pokretanju vazdušnih napada u Siriji.
Već se spominje da Sjedinjene Države planiraju vojnu koaliciju protiv Islamske države, u kojoj bi se našle: Turska, Saudijska Arabija, UAE, Katar i Jordan. Svakako, odabrana grupa “sirijskih prijatelja”. To je samo jedan od razloga koji ovaj plan čini itekako sumnjivim. Zato se sirijski saveznici na vreme moraju oglasiti i jasno staviti do znanja da SAD ne smeju iskoristi ISIL kao povod za napad na sirijsku vojsku. Ali, ako ovo medijsko prepucavanje o novoj intervenciji možemo uzeti kao neku vrstu provere trenutnog stanja i namera, onda se zapravo ne može reći da je u pripremi plan kojime bi se ISIL iskoristio kao povod za upad u Siriju, s ciljem rušenja vlasti u Damasku.
Situaciju je možda najbolje objasnio Vašington post, komentarom: “mnogo toga se promeni za godinu dana.”. Bilo kako bilo, činjenice su sledeće: svi mediji na Zapadu pišu da bi SAD uskoro mogle da započnu sa vazdušnim napadima u Siriji, što je obično uvod u iste. Sirijske vlasti su i dalje “diktatorske”, što se tiče Vašingtona, ali nema nikakvih naznaka da bi moglo doći do eventualne "evolucije" američke misije u Siriji koja bi se pozabavila i tim pitanjem. Svakako, presedan koji bi Sjedinjene Države ponovo napravile takvim postupkom, mogao bi da se iskoristi i na drugim svetskim žarištima, ali ovog puta od države s kojom SAD nisu u najboljim odnosima proteklih meseci.
