Sirimavo Bandaranaike (1916-2000)
Ime ove velike žene na jeziku njenog naroda znači „sreća“, a ona i jeste bila srećno dete. Sticajem okolnosti šezdesetih godina prošlog veka aktivno je ušla u politiku kao premijer vlade, jedno vreme kao ministar odbrane, što je bio prvi put u svetskoj istoriji. Htela je da podeli svoji sreću sa svojim sunarodnicima, a kroz međunarodnu politiku i sa narodima širom sveta.
Baves Ratvat, njen otac, bio je feudalac i upravnik jedne provincije u planinskom delu Cejlona. Imao je prostrane plantaže pirinča i kokosa, imanje koje se nije moglo celo obići ni za tri dana hoda. Poslednjih godina u ovoj rajskoj koloniji, njen otac je bio visoki državni funkcioner. Sirimavo je rođena 17. aprila 1916. godine u gradu Kendiju, prestonici sinhaleških kraljeva u središtu Cejlona sa, kao što kažu, „srebrnom kašikom“.
Iako po verskoj ispovesti budista, ona se školovala u katoličkim samostanima Ratnapura i Svete Brižite. Bila je dobar đak, čitala je sve što bi joj došlo pod ruku, a veoma rano je prevazišla kućne i školske okvire. Studirala je jezike i evropsku književnost na Univerzitetu u Kolombu, gde je počela da se bavi i socijalnim pitanjima. Tu je stekla epitet borca za opštenarodnu stvar i indirektno počela da se bavi ozbiljnim političkim angažmanom. Tada je imala dvadeset četiri godine, a roditelji su je udali za dvadeset godina starijeg Solomona Vesta Ridžveja Dijasa Bandaranaike, tadašnjeg ministra za lokalnu samoupravu.
Kao domaćica, više se bavila kućom, ali je pomagala i svom mužu u politici. Bila mu je od velike pomoći kada je 1956. godine postao novi predsednik Šri Lanke. Ranijih godine Sirimavo se bavila problemima žena i jedna je od osnivača ženske budističke organizacije „Lanka Mahila Samiti“.
1959. godine desio se veliki preokret u njenom životu kada je jedan budistički sveštenik usred kuće ubio njenog muža. Na insistiranje naroda preuzela je njegovo mesto u Stranci slobode. 1960. godie je odnela pobedu na izborima i postala predsednik, prva žena na svetu kojoj je to pošlo za rukom. Takođe, bila je i prva žena ministar narodne odbrane.
Na početku njenog šestogodišnjeg mandata potpisala je prvi zakon o agrarnoj reformi i svojoj porodici time oduzela dve hiljade jutara zemlje. Bila je time posebno ponosna dok su članovi njene porodice bili u šoku. Na sledećim izborima je izgubila i prešla u opoziciju kao njen šef. Nakon toga opet osvaja izbore i angažuje se u Pokretu nesvrstanih, gde je Šri Lanka bila značajan član.
Na vlasti je bila sve do 1977. godine kada su je pobedili desničari. Kada joj je novi sastav Parlamenta oduzeo pravo glasa i sve građanske slobode, ona je to stoički izdržala. Kada su snage Narodne alijanse, gde je premijersko mesto imala njena kćerka došli na vlast 1994. godine,ona je postala ministar bez portfelja i savetnik u vladi. Posle ubedljive pobede na izborima njena ćerka postala je predsednik, a ona premijer.
Zbog lošeg zdravstvenog stanja povukla se sa funkcije premijera avgusta 2000. godine. Iste godine je i preminula, vraćajući se u Kolombo nakon što je glasala u svojoj izbornoj jedinici na vanrednim parlamentarnim izborima koje je raspisala njena kćerka Kamaratunge, tada aktuelni predsednik Šri Lanke.
Pogledajte i: Sonja Heni (1912-1969)