SIROMAŠNI I U EVROPSKOJ SILI - Svakom šestom Nemcu preti nemaština
Svakom šestom Nemcu preti siromaštvo i, uprkos dobroj situaciji na tržištu rada, oko 13 miliona ljudi, odnosno, 16,1% građana Nemačke suočava se sa tom mukom.
Uprkros privrednom rastu koji nije mogao da ublaži strukturalne probleme, broj Nemaca ugroženih siromaštvom lane je bio isti kao i 2012. godine, a posebano visok rizik da im siromaštvo "zakuca na vrata" imaju žene, samohrani roditelji i samci, saopštio je nemački Savezni zavod za statistiku podatke za prošlu godinu.
Tako u starosnoj grupi od 17 do 64 godine oko 18 odsto žena važi za siromašne i 16 odsto muskaraca, pokazuje statistika prema kojoj je kod samohranih roditelja taj procenat znatno veći, čak 35,2 odsto njih je ugroženo siromaštvom.
Kao siromašan u Nemačkoj važi onaj ko zarađuje manje od 60 odsto prosečne zarade.
Za samce je lane taj iznos bio 979 evra mesečne zarade, odnosno, 11.749 evra godišnje, za dvoje odraslih sa dvoje dece 2.056 evra, odnosno, 24.673 evra godišnje.
Kada je reč o deci, njima siromaštvo preti čak više nego prethodnih godina. U maju ove godine udeo siromašne dece u grupi mlađih od 15 godina bio je 15,7 odsto, dok je 2012. godine taj udeo iznosio 15 odsto, pokazuje statistika.
Kada je reč o bogatim i siromašnim i njihovim životima, jedna studija instituta "Robert Koh", pokazala je čak da siromašni Nemci umiru skoro deset godina pre svojih bogatih vršnjaka. Ta studija je pokrenula pitanje da li je nemački zdravstveni sistem krivac što bogati duže žive, ali i ocene da bogati, do duše, mogu "kupiti" vreme i angažman, ali ne i bezuslovno najbolji medicinski tretman.
"Blagostanje za sve", to je bio moto pod kojim je, pre više od 60 godina, demohrišćanin Ludvig Erhard, drugi po redu kancelar Savezne Republike Nemačke, inaugurisao čuveni sistem "socijalne tržišne privrede", koji je Nemcima decenijama obezbeđivao ne samo blagostanje, već i socijalnu pravdu.
Danas, pak, pred naletom surovog "novog poretka" - neoliberalnog kapitalizma, "socijalna tržišna privreda" se bori za svoje vrednosti, a i sama nemačka vlada radi na tome da u nemačkom društvu svakome mora biti data šansa da razvije svoj talenat i da iskoristi svoj potencijal, bez obzira na materijalno stanje ili društveni status roditelja.
Gastarbajterska tuga pregolema
Nemačka je zemlja u kojoj živi oko sedam miliona stranaca i petnaestak miliona Nemaca, stranog porekla, a jedna studija fondacije "Hans Bekler" pokazala je da su "gastarbajteri", stariji od 65 godina, tri puta češće siromašniji od domicilnih Nemaca.
Po toj studiji je u 2011. godini bilo 41,5 odsto stranaca, starijih od 65 godina sa mesečnim primanjima manjim od 848 evra, što je granica siromaštva, pisala je nemačka štampa.
Među Nemcima, starijim od 65 godina, naime, svega 13,3 odsto ima takva primanja, a ovakav status starih "gastarbajtera" eksperti povezuju sa razlikama u zaradama tokom radnog veka.
Nemačko društvo, postavljeno na idealima društva blagostanja bije danas žestoku bitku sa svetskim trendom - socijalnim raslojavanjem gde bogati postaju sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji i fenomenom "reprodukcije klasa", ali sa tendencijom povratka projetarijata.
Nova klasa
Novi proletarijat se vraća u Nemačku, tvrde sociolozi, ukazujući da se u bogatom nemačkom društvu blagostanja stvara jedna nova klasa ljudi, koja radi, ali uprkos tome ne može da živi od svojih zarada.
Čistači, bolnički negovatelji, raznosači paketa i drugi koji rade, ali ne zarađuju dovoljno za život, postaju jedna nova klasa, koja neodoljivo podseća na onu od pre sto godina i na vreme industrijske revolucije, kažu sociolozi.
"Ja zarađujem 1.050 evra neto mesečno. Pri visokim kirijama za stanove, ovo je manje nego egzistencijalni minimum....", kaže Andreas Denert, star 55 godina, koji nedeljno radi 40 sati i vodi grupu od deset čistača zgrada, ali - da bi preživeo, ima i dodatni posao negovatelja u jednom staračkom domu.
Sociolozi Friderike Bal i Filip Štab sa Instituta za socijalna istraživanja u Hamburgu su tri godine istraživali branšu usluga i Nemačkoj i u jednoj studiji došli do rezultata da Nemačka ponovo ima proletarijat, čije su karakteristike male zarade i mala ili nikakva socijalna sigurnost, uz društveno priznanje rada koje teži ka nuli i, zbog svega toga, prisutan je osećaj ljudi o besmislu posla, pisala je nemačka štampa.
Najbogatijima dobar deo kolača
Nemačka, i dalje primer moćne države socijalne pravde i jednakosti, postaje, izgleda, zemlja socijalnih razlika i statistika je, pre par godina, pokazala da se dve trećine bogatstva Nemaca, procenjenog na više od 5,5 biliona evra, nalazi, zapravo, u rukama 10 odsto ljudi.
Pročitajte i:
