Smrtna kazna za monstruma, a kakva je kazna za nas?

Koliko puta ste pročitali detalje ubistva male Tijane Jurić i prevrnuo vam se želudac? Neko bi rekao, pa što onda čitate? Ali veće je pitanje - zašto se toliko i na takav način piše o tome? Niko ne tvrdi da ovakvi zločini treba da se sakrivaju od javnosti, naprotiv, ali čini se da je izveštavanje o njima zapravo postalo utrkivanje javnih glasila ko će objaviti neki gnusniji detalj, ko će prvi stići do  roditelja i prijatelja žrtve, bez ikakvog poštovanja prema toj žrtvi i njenim najmilijima.

U surovoj bitki za čitanost, novinari su išli sve dalje, pa smo prethodnih dana imali tu „čast“ da čitamo blogove koji su se zvali „UBISTVO UŽIVO“ i seriju tekstova o detaljima kako se ubica iživljavao nad maloletnom devojčicom, sa tako stravičnim informacijama koje su odnele san svim ljudima koji imaju ćerku ili sestru, a kamoli svima onima koji su nesrećnu devojčicu voleli i poznavali je.

Znamo da su letnji meseci i da se ne događaju bitne stvari, ali da li je to dovoljno opravdanje za preturanje po prljavom vešu, uznemiravanje komšija i prijatelja, stvaranje teorija zavere sa ciljem da prodaju što više brojeva novina?

Pozivanje na linč

Svi se slažu da je ubistvo i silovanje Tijane Jurić monstruozan zločin, i da ubica treba da ispašta, ali da li je opravdano da se u isti koš stavlja i njegova majka, prijatelji, kum kod koga je navodno bio u poseti, kolege na poslu, poslodavac, na kraju ceo Surčin. Svi su željni da zalepe stigmu na drugog, u potrazi za pravdom i osvetom. Ali to ne daje za pravo nikome od nas da uznemiravamo koga stignemo, da narušavamo mir i pravo na privatnost, u potrazi za nekom ekskluzivom.

Apel za pomoć ili apel za klik?

Krajem jula je tragično poginuo još jedan mladić na Brankovom mostu, kada ga je udario nepoznati vozač mini kantrimena. Policija ni posle deset dana nije uspela da nađe počinioca, a novinari su došli u posed snimka sa sigurnosnih kamera, na kojima se vidi kako osumnjičeno vozilo prolazi mostom. Još jedna novinarska smicalica je počela iste večeri, kada su se medijske kuće utrkivale ko će pre da objavi ovaj snimak, koji je tako lošeg kvaliteta, da se jedva vidi marka vozila. Ipak, to ih nije sprečilo da ga objave pod naslovom: „Otkrijte ko je ubica Luke Jovanovića?“

Neupućeni bi pomislili da se radi o nekoj bizarnoj video igrici, a ne o snimku o kome treba da raspravlja i da ga analizira policija i nadležni organi. Da se ovde ne radi o građanskoj potrebi da se otkrije pravi ubica odmah vam je jasno, kad odete na Youtube kanal i vidite da su sva tri portala koja su prva objavila ovu vest zapravo napravili sopstveni video koji su zabranili da se širi i preuzima, što dovoljno govori o licemernosti ovih izdavača - Želite da što više ljudi vidi ovaj video, ali samo preko vašeg portala? Želite da pomognete ili zapravo da fabrikujete priču koja će povećati čitanost?

Budimo iskreni – narod nije toliko glup. Naravno, i tu postoji korak dalje, pa su novinari nalazili slike pre nesreće i objavljivali snimke sa sigurnosnih kamera na kojima se vidi automobil tragično nastradalog mladića sa jezivim natpisima: „Ovo su poslednji trenuci života Luke Jovanovića.“ Na stranu što nije etički, i što je ovaj vid pisanja degradacija novinarske profesije, ovakvi postupci pre svega nisu ljudski.