ŠPANCI U BEOGRADU: Plesna trupa Sol Piko sutra na 12. Beogradskog festivala igre

Umetnički direktor kompanije, koreografkinja i igračica Sol Piko najavila je danas na konferenciji za novinare da će se na Beogradskom festivalu igre predstaviti produkcijom iz 2012. godine "Memoari jedne buve" plesnim komadom koji je njen lični doživljaj vezan za najveći izazov koju je zadesio Evropu od Drugog svetskog rata.

Komad je odgovor na goruće teme u doba ekonomskog i socijalnog grča u Španiji, veoma važnom ali i pođednako teškom periodu oko 2010. kada je počelo sve da se ruši.

"Bili smo usmereni na samo jednu odluku, da li da prekinemo da se bavimo ovim poslom ili da nastavimo da radimo. U Španiji je veoma teško imati plesnu kompaniju jer vlada ne voli mnogo umetničku igru i nije lako preživeti. Moja kompanija opstaje već 20 godina i trenutno smo u dobroj fazi jer mnogo gostujemo po svetu", kazala je Piko koja poslednjih godina niže uspehe na svetskim festivalima.

Trupa dobitnice najviših priznanja u Španiji "Maks", koje su ekvivalent nagradi Toni u Americi, gostuje prvi put u Beogradu uz podršku Instituta Servantes. Direktor ovog instituta Enrike Kamaćo Garcia ispričao je da od osnivanja profesionalne, savremene plesne kompanije 1994.godine Piko neguje mešavinu različitih žanrova a humor je jedan od njenih najvažnijih "saradnika".

Za svoj rad je dobila brojne nagrade za najbolju koreografiju, najbolju predstavu i najbolju igračicu, kao i Nacionalnu plesnu nagradu za životno delo koju dodeljuje Vlada Katalonije.

U plesnom komadu koji će sutra uveče u BDP videti publika igraju Piko, Valenti Rokamora i Karlos Fernandez Fuentes. Koreografiju i režiju je uradila Piko a muzika je mešavina klasične i elektronike, autorsku muziku komponovao je gitarista Karlos Lopez insprisan "Labudovim jezerom" Petra Iljiča Čajkovskog.

Predstava "Memoari jedne buve" je odraz krize koja potresa svet, kao razorni uragan koji sprečava svaki napredak, ona je destruktivna, na sceni je španski bik koji kreće sve da ruši da bi se na kraju i on sam srušio.

Bilbord koji pada, prazne konzerve koka kole razbacane po sceni, obične životne situacije, ima deo koji se odnosi na fudbal jer bez obzira šta kod se desi, za fudbal uvek ima mesta. U predstavi se sve ruši a na kraju, kaže Piko, ulazi u svojevrsnu bocu koja je metafora da nada ipak postoji.

Piko je dobar poznavalac španskih igara, klasične i savremene igre, sve tri plesne discipline prožimaju se u njenim koreografijama u okviru najsavremenijeg pozorišnog izraza.

Fantazija i apsurd su vodilja njenog koreografskog komada, crnohumornog i oporog plesnog prekora dekadenciji, bolu koji se prikazuje u stilu "drumskog filma".