SRPSKI PONOS: Šta je sve Novak uradio za 28 godina života (VIDEO+FOTO)

Dok pre desetak godina Novak Đoković nije počeo nezadrživ prodor ka svetskom vrhu, tenis je za naše prilike bio samo još jedan u nizu "malih" sportova koji u Srbiji nije uživao preveliku popularnost, makar ne onu koja je tokom godina bledela posle uspeha Monike Seleš početkom devedesetih. Istina, već tada su naznake velikih rezultata imali Janko Tipsarević i Jelena Janković, ali je dolaskom na svetsku tenisku scenu tada još uvek tinejdžera Đokovića, tenis prosto eksplodirao u srpskoj sportskoj javnosti i pozicionirao se kao jedan od retkih koji bi ozbiljno mogao da poljulja neprikosnovenost fudbala i košarke. Ono što je usledilo promeniće u potpunosti sliku "belog sporta" u domaćim okvirima, ali i život jednog od najboljih, ako ne najboljeg sportiste rođenog na tlu jugoistočne Evrope.

Ovog 22. maja 2015. godine, gotovo deceniju kasnije, Novak Đoković puni 28 godina. Deset godina posle kojih je teško pobrojati sve uspehe koje je ovaj veliki sportsmen postigao, kako na profesionalnom, tako i na privatnom planu. Đoković je za deset sezona provedenih na profesionalnim turnirima širom sveta zabeležio čak 639 pobeda u 781 odigranom meču, osvojivši čak 53 ATP titule, od čega 24 Mastersa i osam gren slem turnira, zaradivši samo od turnirskih nagrada blizu 80 miliona dolara.

Još kada je u julu 2006. osvojio svoj prvi turnir u holandskom Amersfortu, srpski teniser najavio je velika dela, da bi samo tri meseca kasnije trijumfom u francuskom Mecu ušao među 20 najboljih na svetu. Usledila je sjajna 2007. godina i prve titule na Masters turnirima u Majamiju i Montrealu, čime je dospeo među deset najboljih tenisera planete.

Usledio je uzlet od kojeg su polako već mogli da strahuju i dotad neprikosnoveni Rodžer Federer, te nadolazeća zvezda Rafael Nadal. Već sredinom iste godine, odnosno do Vimbldona, samo su njih dvojica bili ispred našeg tenisera na ATP rang listi. Nije prošlo mnogo pre nego je i njima Srbin, koji je tek zagazio u treću deceniju života, počeo češće da uzima skalp. Početak naredne 2008. doneo je istorijski uspeh za srpski tenis, odnosno osvajanje prvog gren slema za samostalnu Srbiju, Australijan open u Melburnu, a put do besprekorne titule vodio je i preko legendarnog Federera u polufinalu.

Taj uspeh automatski je plasirao Đokovića među najpopularnije sportiste u istoriji malene balkanske države, a njemu doneo neviđenu svetsku slavu sa kojom se tokom cele karijere nosio na maestralan način. Uvek odmeren i fin, kulturan i galantan, šarmantan i duhovit, plenio je i "kupovao" milione srca širom sveta. Srpski poliglota (osim maternjeg govori i engleski, nemački, španski, italijanski i francuski jezik), poštovao je kulturološke osobenosti zemalja u kojima je gostovao, a nikada nije propuštao da svetu dočara sve duhovne vrednosti koje je poneo iz rodne Srbije. Koliko je velik pokazao je još posle osvajanja pomenutog Montreala 2007, kada se na neoprostivu grešku konferansijea turnira da dolazi iz Hrvatske nije nimalo uvredio, već šmekerski i smireno odgovorio da je "to ista stvar". Tada je imao dvadeset godina.

Sve što je usledilo od starta 2008. godine promovisalo ga je u najboljeg sportistu Srbije u 21. veku, već na njegovom vrlom početku, budući da je teško verovati da će neko dostići takav planetarni uspeh i popularnost kakvu je stekao Novak Đoković. Pomenuto Otvoreno prvenstvo Australije osvajao je u narednih sedam godina još četiri puta, postavši apsolutni vladar Melburna, budući da u Open eri niko nije osvojio više titula od njega. Nije ga u velikim dostignućima zaustavila ni nešto slabija 2010. godina u kojoj je osvojio "samo" dve titule.

Ipak, na njenom samom startu prvi put je stigao do drugog mesta na ATP rang listi, dok je na njenom zatvaranju, u tandemu sa Viktorom Troickim, Jankom Tipsarevićem i Nenadom Zimonjićem doneo Srbiji prvu titulu u Dejvis kup istoriji, čime je na najbolji način najavio jedan od najboljih startova jedne ATP sezone u istoriji ovog sporta.

Đoković je tada nanizao 41 trijumf na početku 2011. godine, rušivši sve moguće rekorde i osvojivši sedam titula do Rolan Garosa na kojem ga je u polufinalu eliminisao Federer. "Frenč open" do danas nije uspeo da osvoji.

Pariska šljaka za njega je postala kao ukleta, iako se na nju nekoliko puta vraćao kao jedan od glavnih favorita (što je slučaj i u ovoj 2015. godini), ali ga je na turniru u Bulonjskoj šumi neprikosnoveni Nadal više puta zaustavljao na putu ka tituli. Iako još nije dočekao da čuje "Bože pravde" na centralnom terenu teniskog kompleksa u "Gradu svetlosti", uspeo je da samo mesec dana kasnije ispuni dva najveća cilja od kada je prvi put uzeo reket u ruke – da osvoji Vimbldon i izbije na prvo mesto ATP liste!

Magičan uzlet u karijeri krunisan je dva puta u tri dana, polufinalnom pobedom nad Congom kada je obezbedio čelo ATP karavana, te finalnom protiv Nadala za prvi trijumf na vimbldonskoj travi, čime je uspeo da ispuni obećanje sa samog početka karijere, dato sebi i svom prvom treneru, legendarnoj Jeleni Genčić. Na izmaku iste sezone razbio je maler i u finalima US Opena, a sezonu je okončao sa čak deset trofeja i prvim naslovom teniskog "broja 1" na kraju sezone, čime je zasluženo poneo i "Laureus" nagradu, namenjenu najboljem svetskom sportisti.

Tada, kao i posle odbranjene "krune" u narednoj sezoni kada je prvi put osvojio finalni Masters turnir, svima koji su ikad sumnjali u njegove sposobnosti zauvek su zapušena usta. Ni zli jezici koji su ga optuživali za simuliranje povreda, nisu mogli da ga ometu na putu ka teniskoj besmrtnosti. Đoković je primenom glutenske dijete rešio mnogobrojne zdravstvene probleme koji su ga sputavali u stvaranju vrhunskih rezultata, a srpski as polako je rastao u jednog od najkompletnijih tenisera u istoriji ove igre. Verovatno najbolji bekhend igrač u istoriji"belog sporta" svaki element igre doveo je gotovo do savršenstva, a tome je svakako doprinela i saradnja sa Borisom Bekerom koji se prvom treneru Marijanu Vajdi pridružio krajem 2013. godine.

Ni kruna prepuštena Rafaelu Nadalu na kraju te sezone nije ga uzdrmala u građenju velikih životnih dostignuća, jer mu je sledeća 2014. godina donela momente lepše od ma kog sportskog uspeha, čak i drugog Vimbldona osvojenog početkom jula meseca. Samo nekoliko dana kasnije, kao kruna dugogodišnje veze, daleko od očiju široke svetske javnosti, na crnogorskom poluostrvu Sveti Stefan venčao se Jelenom Ristić, koja mu je tri meseca kasnije donela na svet naslednika, sina Stefana, kojim je najbolji svetski teniser ispunio jedan od retkih (do tada) neispunjenih snova.

A kada je o neispunjenim ciljevima reč, njih je zaista malo. Osim pomenutog Rolan Garosa, Đokoviću za tenisku besmrtnost nedostaju samo još dva trofeja – Masters u Sinsinatiju i zlatna olimpijska medalja. Ispunjenjem prvopomenutog postao bi prvi igrač koji bi osvojio sve turnire serije 1000 u istoriji tenisa, dok bi žarko željenim zlatom u Riju 2016. godine "krunisao" svoju reprezentativnu karijeru i, posle titule u Dejvis kupu 2010. godine, srpsku himnu slušao i sa olimpijskom medaljom oko vrata.

A privrženost Srbiji pokazao je nebrojeno puta. Već u samom začetku karijere, kada je napravio prve ozbiljnije teniske rezultate, njegova porodica i on osnovali su Fondaciju Novak Đoković za pomoć deci Srbije, naraštajima zemlje razorene ratovima, ekonomskom nestabilnošću i elementarnim nepogodama, a koju danas vodi njegova supruga. Kroz različite projekte njihova fondacija delovala je u pravcu očuvanja kulturnih znamenitosti, crkava i manastira širom države, a posebno na teritoriji Kosova i Metohije. Njegov doprinos 2011. godine prepoznao je i UNICEF imenujući ga za svog ambasadora.

Sva ova dostignuća, svi uspesi i slava, sve pobede i titule, svi momenti sreće i zadovoljstva, radosti i ponosa, učinili su ga herojem nacije, zauvek ga popevši na nenarušivi pijedestal istkan od sportskih i, iznad svega, ljudskih vrednosti. Možda na globalnom nivou nikada neće dostići slavu Rodžera Federera i Rafaela Nadala, ali je za najširi deo srpskog naroda on najveći reprezent naše države u ma kom delu sveta se pojavio. Od Australije do Kanade...

Malo li je ovo uspeha za nekog ko je tek u trećoj deceniji svog života?