IRAK NA RASKRSNICI: Bez podrške SUNITA nema pobede nad Islamskom državom

Sve je veća saradnja američke i iranske politike suzbijanja terorista Islamske države - između njih se nazire neka vrsta neslužbene koordinacije na terenu. Štaviše, vrh američke vojske nedavno je ocenio prisustvo iranskih snaga u Iraku kao "pozitivno". Međutim, takva situacija će ojačati preovlađujuću zajednicu šiita u Iraku.

Razjedinjenost vlasti u Iraku

Dok su Kurdi na severu praktično nezavisni, irački suniti ili stoje uz IS ili su apatični prema situaciji u zemlji. Dok oni koji su politički aktivni, većinom stoje za baatističke vlasti (arapske socijaliste).

I pored ovakve razjedinjenosti, Irak kao država ne može da funkcioniše bez svih svojih sastavnih delova: arpskih sunita, šiita i Kurda.

Modernizacija Iraka za vreme britanske uprave

Inače, Irak je postao moderna država tek za vreme britanske uprave. Pre toga, kao sastavni deo osmanske provincije Mesopotamije, bio je izdeljen na etničko-verske vilajete.

Posle Prvog svetskog rata, Irak je pao pod upravu Britanaca, koji su centralizovali zemlju i vlast predali sunitskim Arapima, iako su bili brojčano slabiji od šiita. Zbog toga, šiiti su najveći deo XX veka živeli pod vojnim diktaturama sunitske manjine.

Vladavina Sadama Huseina

Po dolasku šiita Sadama Huseina na vlast, odnosi između dve islamske zajednice su se pooštrili, što je dovelo do čestih ratova, a na kraju i do pad reažima Sadama Huseina što je označilo kraj dugogodišnje potpore zapadnoga sveta baatističkom režimu, koji je propagirao unifikaciju.

Ipak, kasnije se pokazalo da Irak ne može da preživi bez učešća šiitske vlasti, koja garantuje stabilnost.

Ekonomija kao spona sunita i šiita

I pored dugogodišnje "zle krvi" između dve islamske zajednice, postoji nešto što ih povezuje: ekonomija. Iako je trećina Iraka pod okupacijom IS-a, Bagdad i dalje uspeva da izdaje plate i socijalna davanja. To je zato što glavni doprinos iračkom budžetu dolazi od nafte. Zato je pad cene nafte na svetskom tržištu veoma problematičan za iračku vladu, koja s druge strane, ponekad ima veće probleme s Kurdima na sveru nego sa sunitima.

Npr. prošlog februara, Kurdi su u zaustavili dotok severnoiračke nafte ostatku zemlje zbog čega je vlada u Bagdad prestala da šalje Kurdima plate. Tek u novembru prošle godine je ova kriza bila prevaziđena.

Zašto mirni irački suniti podržavaju IS?

Napadi IS shvataju se kao izuzetno opasni, ali niko se ne pita kako je moguće da tek nekoliko hiljada boraca dominira nad milionima sunita. Zapravo, ključ je bio u tome što su pripadnici IS iskoristili situaciju nakon pada Sadama Huseina, da bez puno borbe zavladaju sunitima. Nakon toga su sunitski Iračani osnovali simbiotsku vezu sa IS: dok se ovi bore protiv središnje vlasti u Bagdadu za svoja prava, IS može nesmetano da deluje u sigurnom okruženju.

Ko su saveznici Islamske države u Iraku?

Pored IS, u Iraku deluju i druge islamističke grupe: Ansar al-Islam (salafistička grupa), Džajš al-Mudžahedin (vojska džihadista), Kataeb tavra al-Ašrin (sunitska džihadistička grupa), Džeš Ridžal al Tarika al-Nagšibandia (vojska naroda i sunitskih boraca) i Al Džajš al Islami (islamska vojska).

Suniti - narod između "dve vatre"

Trenutno se suniti nalaze između dve vatre. Ne veruju koalicionoj vladi u Bagdadu, ne žele da služe u iračkoj vojsci i boje se iranskog prisustva koje stoji uz vladu u Bagdadu (jer su Iranci takođe šiiti).

Takođe, ne žele više da tolerišu IS i druge ekstremističke grupe do unedogled, pa nisu ni spremni da prihvate kalifat kao alternativu.

Kako iskoreniti Islamsku državu iz ove regije?

Prisustvo IS u Iraku zavisi od dobre volje sunitskih Arapa. I zato samo masivan otpor sunita može doprineti iskorenjavanju prisutnosti islamista u ovoj državi ali i regionu. Uz čvrstu podršku sunita, iračke snage bi vrlo brzo potisnule džihadiste na iračko-sirijsku granicu.

Međutim, postavlja se pitanje: Postoji li jedinstvo iračkih sunita? Njihova politika je već previše fragmentisana - ima nekoliko sunitskih vođa, a nijedan ne predstavlja sve klanove. Takođe, tu je i pitanja konačnog pomirenja sa šiitskom većinom, navodi "Advans".

Za opstanak Iraka potrebna je široka i od svih naroda prihvaćena demokratija koja bi federalizovala zemlju na temelju dveju islamskih zajednica Iraka (sunita i šiita) i dve etničke zajednice (Arapa i Kurda), uz svo poštovanje i prava svih drugih verskih i etničkih skupova u zemlji.

Da bi se takav rezultat ostvario, potreban je težak i mukotrpan rad u pregovaranju i pronalaženju jedinstvene ličnosti koja bi ujedinila sve sunitske Arape i koji bi bila sklona pregovorima sa šiitskom većinom.