SP U FUDBALU: Kratka istorija jedne opsesije

Sve velike i lepe priče imaju skromne početke i plod su pregalaštva zanesenjaka i entiuzijasta koji su morali da pređu sedam mora i sedam gora ne bi li svoju ideju prožetu dobrom namerom sproveli u delo. Priča o Svetskom prvenstvu baš je takva, a zahvaljujući jednom Francuzu izrasla je u najveći fudbalski spektakl na planeti i sa Olimpijskim igrama čini sportski duet bez koga se ne može.

Žil Rime postao je predsednik FIFA 1921. godine. Zaljubljenik u tada mlad sport, Rime je za svoj najveći cilj postavio organizaciju svetskog prvenstva na kome bi učestvovali profesionalni fudbaleri. Prepreke su bile mnoge, a najveća skepticizam sagovornika koji su smatrali takav poduhvat neizvodljivim. Uzmimo u obzir da je međuratni period bio vreme ekonomske krize, vreme kada ideja internacionalizma i pripadnosti jednom svetu nije bila jaka kao danas i, konačno, vreme kada prevozna sredstva nisu omogućavala brza i udobna putovanja sa kraja na kraj sveta.

Pošto je fudbal izbačen sa Olimpijade koja se igrala u Los Anđelesu, Rime je odlučio da nađe državu koja bi ugostila šampionat planete. Izbor je pao na Urugvaj jer je ta zemlja jedina bila spremna da plati troškove prevoza i smeštaja učesnicima. Mali sused Brazila i Argentine na takav se korak odlučio jer je slavio vek nezavisnosti, tj. Sentenario, po kome je nazvan stadion na kome se igrao Mundijal. Mnoge evropske selekcije odbile su da učestvuju zbog velike udaljenosti, ali i zbog samoljubivosti. Engleska je, kao kolevka fudbala, bojkotovala turnir jer je napustila FIFA 1920. Ostrvljani "nisu hteli da igraju sa zemljama sa kojima su ratovali", a delom zbog narciosoidnog osećaja da oni, kao izumitelji, ne moraju ni sa kim drugim da odmeravaju snage.

Turnir iz 1930. jedini je na kome se učestvovalo po pozivu, a već za sledeću smotru igrane su kvalifikacije. Prvi svetski prvak postao je domaćin Urugvaj koji je u finalu savladao velikog suseda, Argentinu, sa 4:2. U polufinalu Urusi su savladali Jugoslaviju, a jedan detalj i danas kopka ljubitelju fudbala iz naše zemlje. Loptu koja je otišla u aut, policajac je ubacio u teren, domaći su nastavili igru i postigli gol. Ipak, to je priča za drugo mesto i vreme. Mada u Srbiji vlada uverenje da je Jugoslavija osvojila treće mesto, tj. da ga je podelila sa Sjedinjenim Državama, na sajtu FIFA i po njenoj arhivi, naša reprezentacija osvojila je četvrtu poziciju.

Sledeća dva prvenstva igrana su u Evropi, a ustanovljena je institucija kvalifikacija preko koje je 16 selekcija sticalo pravo učešća. Južnoameričke zemlje bojkotovale su turnir 1934. da bi uzvratile Evropljanima za 1930, a 1938. samo je Brazil došao u Evropu. Drugi Mundijal osvojila je domaća Italija pobedom nad Čehoslovačkom. Posle produžetaka bilo je 2:1. Prvenstvo je poslužilo za agresivnu promociju režima Benita Musolinija (dve godine kasnije isto će uraditi Hitlerova Nemačka koja je bila organizator Olimpijskih igara). Vredi napomenuti da je u Italiji zaigrao Egipat, prva afrička selekcija na Mundijalu.

Italija je trijumfovala i na trećem prvenstvu koje je održano u Francuskoj 1938. godine, savladavši Mađarsku - 4:2. Usledila je pauza zbog Drugog svetskog rata.

Posleratna fudbalska epopeja nastavljena je u Brazilu 1950. Engleska se vratila pod okrilje FIFA i po prvi put je zaigrala u crème de la crème, mada bez uspeha. Urugvaj je prekinuo samovoljnu apstinenciju i na drugom učešću zaradio drugu titulu, jer je bio najbolji u finalnoj grupi. Aktuelni šampion Italija nije uspela da zabeleži het-trik, ponajviše zbog avionske nesreće u kojoj je stradao gotovo ceo tim FK Torina koji je činio okosnicu reprezentacije. Politika je umešala prste još jednom. Prvenstvo su bojkotovale sve države komunističke Evrope sem Jugoslavije (koja se 1948. zavadila sa SSSR), a Zapadnoj Nemačkoj i Japanu nije bilo dozvoljeno da učestvuju.

Peti šampionat u Švajcarskoj postavio je mnoge rekorde, a prvi je koji je prenošen na televiziji. Najviše golova po meču (5.38), najefikasnija selekcija (27 golova Mađarske, 5.4 po utakmici), najefikasniji meč (Austrija-Švajcarska 7:5), najveća pobeda (Mađarska-Bolivija 9:0, 20 godina kasnije Jugoslavija je savladala Zair istim rezultatom), samo su neki od postignuća koja ni do dana današnjeg nisu nadmašena. Iako poražena sa 3:8 u grupi od Mađarske, Zapadna Nemačka je u finalu pobedila našeg severnog suseda sa 3:2, što je jedno od najvećih čuda u istoriji Mundijala. 

Brazil je osvojio šesto prvenstvo u Švedskoj 1958, a po prvi put je pobednik bila država izvan kontinenta na kome se održavao šampionat. Na ovom prvenstvu za Brazil je nastupio Edson Arantes do Nasimento Pele, jedan od najboljih igrača koje je svet video. "Karioke" su u finalu potukle domaće Šveđane sa 5:2 i po prvi put uzele svetsku krunu. Na turniru je konačno nastupio i Sovjetski Savez, ali je stao u četvrtfinalu.

Sedma svetska smotra održana je u Čileu 1962. Brazil je postao treći tim sa dva naslova prvaka, pobedivši Čehoslovačku sa 3:1 u završnom meču. Domaći Čile osvojio je bronzu pobedom nad Jugoslavijom od 1:0. Zanimljivost vredna pomena jeste gol iz kornera, jedini na Mundijalima, koji je Kolumbijac Col dao legendarnom Lavu Jašinu iz SSSR. Prvenstvo su, između ostalog, obeležile loše partije Pelea i pomenutog Jašina.

"Gordi albion" dočekao je svojih pet minuta 1966. Nacija koja je izmislila "najvažniju sporednu stvar na svetu" bila je domaćin i pobednik osmog svetskog kupa. Englezi su posle produžetaka oborili na pleća Zapadnu Nemačku - 4:2. Novitet viđen 1966. jeste komercijalizacija - uvedena je maskota i napravljen logo turnira. I ovoga puta takmičenje nije moglo da prođe bez problema. Afričke zemlje su se povukle iz kvalifikacija jer je FIFA obezbedila samo jedno mesto za Aziju, Afriku i Australiju sa Okeanijom, dok je Južnoj Africi učešće zabranjeno zbog rasne podvojenosti u zemlji. Pored toga, pobednički pehar, nazvan "Trofej Žil Rime", nestao je na nekoliko dana, ali je na sreću pronađen.

Meksiko je ugostio svetsku elitu 1970. godine. Treći put trijumfovao je Brazil. Pele i drugovi savladali su Italiju sa 4:1. "Azuri" su po svoj prilici platili ceh za naporno polufinale u kome su igrali sa Zapadnom Nemačkom. Italijani su "pancere" savladali tek posle produžetaka u kojima je palo rekordnih pet golova. Franc Bekenbauer igrao je do kraja meča sa slomljenom rukom jer je "elf" potrošio dozvoljene izmene. Najbolji igrač turnira bio je Pele, a najbolji strelac Gerd Miler iz Nemačke. Shodno zaveštanju Žila Rimea da trostrukom šampionu trofej pripadne u trajno vlasništvo, Brazil je odneo originalni pehar u Južnu Ameriku. Nestanak vrča 1966. kao da je najavio 1983. kada je "Trofej Žil Rime" ukraden zauvek.

Jubilarno deseto prvenstvo organizovano je 1974. u Zapadnoj Nemačkoj, koja je i trijumfovala, pobedivši Holandiju sa 1:0 u finalu. Turnir su obeležili Poljaci koji su savladali Argentinu, Italiju, a u borbi za bronzu i Brazil, kao i Holanđani sa revolucionarnim "totalnim fudbalom". Takođe, novitet je bio šampionski pehar. Pošto je prethodni ostao Brazilu, izlivena je tzv. Boginja, teška 6 kilograma zlata od 18 karata.

Slučajnost ili ne, domaćini prave dobre rezultate na svetskom prvenstvu. Argentina je ugostila 15 stranih selekcija 1978. i ispratila ih kao novi planetarni vladar. U finalu je pala Holandija. Posle 90 minuta bilo je 1:1, a "gaučosi" su u produžecima postigli dva gola protiv "lala" za koje nije igrao Krojf. Legendarni fudbaler Ajaksa i Barselone odbio je da učestvuje na Mundijalu zbog političkig razloga. Lepa vest za Afriku bila je pobeda Tunisa nad Meksikom (3:1), prvi trijumf neke selekcije sa Crnog kontinenta.

Na turniru u Španiji 1982. učestvovalo je 24 tima, za razliku od 16 koliko se takmičilo od 1934. Slavila je Italija, a kapiten "azura" Dino Zof postao je najstariji igrač šampion sveta. U finalu je pala Zapadna Nemačka - 3:1, dok je Poljska još jednom odigrala odlično i osvojila bronzu. Mađarska je pobedila El Salvador sa 10:1 i izjednačila svoj i rekord Jugoslavije pobedom od devet golova razlike.

Mundijal 1986. održan je po drugi put u Meksiku, a detalj iz četvrtfinala Argentina-Engleska zasenio je sve, pa čak i trijumf "gaučosa" nad Zapadnom Nemačkom od 3:2 u finalu. 

Dijego Armando Maradona, uz Pelea najbolji igrač svih vremena ubacio je loptu u mrežu "Gordog albiona" - rukom. Englezi su se bunili, štaviše i danas žale za tim momentom, ali nije vredelo. Omaleni Maradona bio je jedan od najzaslužnijih za drugu titulu koja se slavila u Buenos Ajresu i ostalim gradovima i selima južnoameričke države.

Na prvenstvu 1990. u Italiji slavom se ovenčala Zapadna Nemačka, pobedom nad braniocem trofeja Argentinom - 1:0. Najveću prašinu podigao je golman Čilea Rohas koji se sam posekao žiletom tokom meča sa Brazilom, glumeći povredu od pirotehnike koja je pala pored gola. Čileanci nisu hteli da odigraju utakmicu do kraja, pozivajuće se na povredu svog čuvara mreže. Kada je prevara otkrivena, Čileu je zabranjeno učešće na sledećem turniru, dok je Rohas suspendovan na 12 godina.

Sjedinjene Američke Države su 1994. organizovale 15. svetski kup. Brazilci su četvrti put zavredili lovorov venac i pehar, pobedivši na penale (3:2) Italiju. Roberto Bađo promašio je jedanaesterac u poslednjoj seriji i upisao se na listu velikana koji nisu pogodili kada je bilo najvažnije. Najbolji igrač takmičenja bio je Romario iz Brazila, a rekord je postavio Rus Oleg Salenko sa postigao pet golova na jednom meču. Kamerunci su u porazu od 1:6 čak pet puta loptu iz mreže vadili posle Salenkovog udarca. Tragedija je ispratila turnir u SAD. Andres Eskobar je postigao autogol u meču SAD-Kolumbija, a 10 dana kasnije pronađen je mrtav upravo zbog te nespretne reakcije.

U Francuskoj 1998. zaigrala je Jugoslavija, suspendovana sa prethodne smotre zbog sankcija UN. Uz našu selekciju, na Mundijalu je zaigrala i Hrvatska koja je zauzela odlično treće mesto. Na listu besmrtnih upisala se reprezentacija domaćina. "Galski petlovi" su golovima Lilijana Tirama savladali Hrvatsku (Tiram nikada pre nije postigao ni jedan pogodak za nacionalni tim) u polufinalu, dok je u finalu pao Brazil - 3:0. Po prvi put na Mundijalu učestvovala su 32 tima.

Južna Koreja i Japan udomili su najbolje svetske timove 2002. Nikada ranije Azija nije uživo gledala svetsko prvenstvo i nikada ranije nisu dve zemlje bile domaćini. Šampionska Francuska prošla je kao bos po trnju. "Trikolori" su ispali još u grupnoj fazi, dok je Sengal predstavljao pravo osveženje, kao i Turska koja je bila bronzana. Po peti put šampion je postao Brazil, što je rekordan broj titula. Igrači iz zemlje sambe, fudbala i karnevala nadvisili su Nemačku sa 2:0 u poslednjem meču turnira.

Nemačka se prihvatila organizacije prvenstva 2006. "Elf" nije uspeo da uzme četvrti pehar, ali jeste - italija. "Azuri" su u finalu savladali Francusku na penale - 5:3, pošto je posle 90 minuta bilo 1:1. FInale je, pored trijumfa Italije, obeležio neslavan završetak karijere Zinedina Zidana koji je glavom udario defanzivca protivnika, Marka Materacija. Brazilac Ronaldo dosegao je 16 golova na Mundijalima i tako prestigao prethodnog rekodera, Nemaca Gerda Milera. Naša reprezentacija se, posle kraljevskog, socijalističkog i federalnog imena Jugoslavije, pojavila kao Srbija i Crna Gora, ali je takmičenje završila sa sva tri poraza.

Nedugo posle Azije, i Afrika je po prvi put dočekala najbolje što Zemlja ima da ponudi. Južna Afrika 2010. bila je organizator jednog od najmanje efikasnih turnira. Šampion Španija postigla je samo 8 golova na 7 utakmica. Prvaci sa Iberijskog poluostrva u finalu su savladali Holandiju golom Inijeste u 116. minutu, u produžecima.

Bila je ovo kraća istorija Svetskog prvenstva u fudbalu o kome se može pisati pričati danima, a da ne ponestane motiva i kurioziteta. Za 19 dana počeće 20. epizoda najlepše priče koju fudbal piše već 84 godine. 

A, sve je počelo sa dobrom voljom i nepresušnom enefrijom jednog čoveka.