TEKTONSKI POREMEĆAJI NA BLISKOM ISTOKU: Saudijska Arabija izgubila strpljenje
Jedna od ključnih rečenica na konferenciji za novinare američkog predsednika Baraka Obame u Kemp Dejvidu prošle nedelje jasno ilustruje jaz između Vašingtona i njegovih saveznika na Arapskom poluostrvu kada je u pitanju politika prema Iranu.
Saudijska Arabija je izgubila strpljenje sa Vašingtonom, čvrsto rešena da promeni politički status quo na Bliskom Istoku. „Dali smo (našim saveznicima) naše najbolje analize ogromnih potreba da sa Iranom razvijemo posebne odnose, da razvijemo ekonomsku saradnju na znatno viši nivo, kako bi pre svega poboljšali kvalitet života u samom Iranu“, rekao je Obama upitan da li je zabrinut da će Iran da iskoristiti novac dobijen popuštanjem sankcija za svoje zle ciljeve u regionu, prenosi BBC.
Zajednički stav zalivskih (ali i izraelskih) lidera je da je Amerika naivna u pogledu namera vlade u Teheranu. Zato ne čudi, nakon nuklearnih pregovora a potom i sporazuma sa Iranom, što se političke elite u Vašingtonu teško pridržavaju dogovorenih pozicija u strahu od arapskih zemalja zbog odnosa sa Iranom.
Nepomirljivi stavovi SAD i Irana
U Kemp Dejvidu šest zemalja Saveta za saradnju u Zalivu dobilo je uveravanja da će američko vođstvo u Vašingtonu iznad svega čuvati njihova leđa, obećavši znatno viši nivo vojne saradnje i savezništva. Ostaje ključno pitanje kako će Vašington da se angažuju na regionalnoj strategiji da suzbije uticaj Irana – jer ništa ne može da premosti ono što su u suštini suprotstavljeni svetski stavovi.
ISCRPLjIVANjE IRANA
Savet za saradnju u Zalivu čini šest zemalja: Saudijska Arabija, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman, Katar i Bahrein. Formiran je u maju 1981. godine kao odgovor na Islamsku revoluciju u Iranu i iransko-irački rat. Bezbednost je glavno pitanje za Savet za saradnju u Zalivu, kao i pronalaženje kolektivne formule koja zadovoljava sve države članice.
Zvaničnik UN, predstavnik Velike Britanije, procenio je kako je Iran od početka sirijskog sukoba potrošio više od 35 milijardi dolara za podršku vladi Bašara al Asada. Ranije ovog meseca, Sirija i Iran razgovarali o zvanično novoj milijardi kredita za pomoć Asadovoj vladi, što je druga kreditna linija od 2013. godine.
Arapske zemlje prepoznaju napore Irana da proširi svoj regionalni uticaj kao operacije finasijske i vojne podrške. Kad su u pitanju vojni budžeti, Saudijska Arabija i zemlje Zaliva su u milijardama dolara ispred Irana. Koristeći tu činjenicu, vlada u Rijadu sada pokušava da rastegne „front“ i traži izazov u Jemenu kako bi dodatno olakšala limitirani budžet Teherana.
Ključna tačka između SAD i Irana: odmrzavanje iranske gotovine
Ipak, jedna od ključnih tačaka nuklearnih pregovora SAD i Irana jeste oslobađanje iranske gotovine od oko sto milijardi dolara zamrznutih u zapadnim bankama. Visoki zvaničnici Saudijske Arabije izražavaju duboku zabrinutost zbog ove činjenice, upozoravajući da će vlasti u Teheranu (koja ne kriju bezrezervnu podršku Asadu) deo tog novca upumpati u rat u Siriji i u podršku Hezbolahu u Libanu, te da će njihova strategija sa ratom u Jemenu postati besmislena.
GUBITAK STRPLjENjA
Usmeravanje pažnje na Jemen, imalo je za cilj da se front proširi i tako oslabi ionako nategnuti (vojno i ekonomski) Iran, kao i da se pokaže odlučnost pred glavnim saveznikom i pokroviteljem – vladi u Vašingtonu – kome je trebalo pokazati volju i sposobnost da se Iran obuzda i pobedi, pre svega na ratištu u Siriji.
Posle godina sprovođenja neusklađenih politika, Saudijska Arabija danas deluje koordinisano sa Katarom, Turskom i Jordanom pre svega na značajnijoj podršci pobunjenicima suprotstavljenim Asadu, koja se brzo pokzala značajnim dobicima na terenu u poslednjih nekoliko nedelja, posebno na severu Sirije, na granici sa Turskom.
Imajući ove činjenice u vidu, predsednik Obama je oklevao da direktno napadne vladu u Damasku, te je u sklopu traženja mirnog rešenja pokrenuo nuklearne pregovore sa Iranom. Čini se da su Saudijska Arabija i Turska izgubile strpljenje za poteze vlade u Vašingtonu, čvrsto rešene da promene politički status quo na Bliskom Istoku i idu u pravcu stvaranja tektonskih poremećaja u regionu.
Pročitajte i:
