TERZIĆ ZA SRBIJU DANAS: Titula vodi Zvezdu ka stečaju!

Hteo je tri puta da postane deo Crvene zvezde, nije to uspeo kao fudbaler, ali je zato imao priliku da kao rukovodilac i dobar organizator pomogne klubu koji voli, za koji je odmalena navijao i na kraju po  Zvezdi i dobio ime Zvezdan. Prvi put je to bilo 1999, kad je Vladimir Cvetković odlazio, a drugi put 2004, kad je Dragan Džajić bio predsednik. Ali, stigao je Zvezdan Terzić tek iz trećeg pokušaja,  ove godine, u najtežem trenutku na Marakanu. Klub je eliminisan iz Evrope, dugovi ogromni, pretio je stečaj. I tad bi svako nornalan stavio prst na čelo i zapitao se, treba li mi to, zašto sebi da stavljam omču oko vrata? Ipak, rođeni lider i vešti organizator došao je u osinje gnezdo, da pokuša tu da nađe med. Ne za sebe, nego za najveći klub u zemlji, on tvrdi na Balkanu.

-  Kad su me zvali da dođem u Crvenu zvezdu, racionalan odgovor bi bio "neću ili ne hvala"! Ali, Crvena zvezda je veliki izazov za svakoga ko živi i egzistira u svetu fudbala. Ušao sam ovde 17. juna, kad je klub bio pred bankrotom. Trebalo je vratiti hitno neke dugove, napraviti tim, jer gotovi svi igrači mogli su da odu, da tuže klub i dobiju raskid ugovora. E, ja sam razmišljao emocijama, a ne racinalno. Ceo život mislim da sam rođen za velika dela, da najbolje funkcionišem kad sam pod velikim pritiskom. Na kraju, malo je ko prošao golgotu u životu koju sam ja prošao, i evo vidite me živog, zdravog, nasmejanog. I da se vratim i sve to ponovo prođem,  opet bih  razmišljao na pozitivan način.

-  Za sada nije pomoglo ništa, tek treba da pomogne. Treba postaviti jasan cilj, a mi ovde u Crvenoj zvezdi ga nismo postavili. Ja sam ga postavio sam sebi. Meni je žao što nisam došao na Marakanu te 1999. godine ili 2004. Zvezda sigurno ne bi bila u situaciji u kakvoj je sada. I pored svega mislim i verujem da se klub može spasiti.  Meni je otac jednom prilikom rekao: ”Sine, ćuti i radi, da je to dobro, ne bi tebe zapalo. " E, sad iz svega izvlačim šta je realan cilj. Kad se gleda navijački i emotivno, osećam da je veliki raskorak između želja i mogućnosti.

- Ne može u isto vreme dve ili tri stvari, mi bismo i jare i pare. Kad sam došao, shvatio sam da je moja misija da spasem klub. Pretila je opasnost da se Zvezda ugasi. Nije mogla da dobije ni licencu za takmičenje. Na promociji trenera Lalatovića, kad nam je isključena i struja, rekao sam u kakvom je stanju Zvezda.  Ljudi su to primili k znanju, pričali par dana o tome, a onda prešli na priču o tituli. 

- Svestan sam ja toga. Uspeli smo da se organizujemo, spasemo klub, dovedemo trenera, igrače. Ni jedan fudbaler od mog dolaska nije podneo zahtev za raskid ugovora. Dobili smo takmičarsku licencu, ne preko Tomislava Karadžića, odnosno FSS, nego smo svaki dinar platili. Registrovali smo sve igrače po propisima FSS, jeste to išlo sporo, pa smo startovali sa prošlogodišnjim timom, odnosno ostatkom  od šampionske ekipe. Počeli smo prvenstvo i osvojili bodova koliko smo osvojili i ja sam zadovoljan.

- Nije problem što nam Partizan beži četiri boda, nije problem da je ta razlika i veća. Nije čak ni to što klub duguje 50 miliona evra. Problem je što sam ja ovde pet meseci. Problem je što klubu treba 12 milioan evra godišnje za normalno funkcionisanje, a što znači milion mesečno. Da bi to imala, Zvezda mora da prihoduje, a otkad sam ja ovde,  klub živi pet meseci bez jednog jedinog dinara. Mi živimo, ljudi dolaze na posao, omladinski pogon radi, prvi tim igra. Osvojeno je 27 bodova. Sreća naša što je do kraja prvenstva ostalo još tri meča i što smo neki naš entuzijazam i ljubav prema Zvezdi uspeli da izguramo pet meseci. Ne može ”rols-rojs” da ide bez goriva, džabe što je ”rols-rojs”. Mora se platiti struja, voda, ošišati teren, platiti igračima bar da imaju šta da jedu. Ja sam prezadovoljan kako to uspevamo.

- Da. Moramo da ojačamo menadžment, izaberemo novi Upravni odbor, tad ćemo ja i moji saradnici do kraja decembra videti kojim pravcem će da ide Crvena zvezda. Da li ćemo moći da realizujemo biznis plan koji smo spremili, ali ćemo biti načisto šta nam je činiti.

- Čekaju nas strateški teške odluke. Mi smo već sada u dilemi šta uraditi i kojim putem ići. Jedan pravac je da u decembu dovedemo 4-5 iskusnih igrača koji donose kvalitet i mi ćemo biti šampioni. Možemo u maju da slavimo titulu, ali ćemo doći u situaciju da u junu imamo dug od 65 miliona evra. Mi moramo da rešimo da li ćemo da sačuvamo i stabilizujemo klub ili idemo u nove probleme. Ako želimo da ga sačuvamo, moramo da redukujemo troškove. Zvezda ne može dovede skupe igrače, plaća obeštećenja, nego moramo da guramo naše klince. Znači, moramo da se opredelimo i kažemo, u redu,  cilj je da guramo izguramo našu decu, budemo među prve četiri ekipe što garantuje izlazak u Evropu, ili da kažemo, idemo na titulu po svaku cenu. Titula se ne osvaja sa Lukom Jovićem i Vuletom Jovanovićrem, titula se ne osvaja sa igračima od 16-17 godina.

- Da je Crvena zvezda moj privatni klub, da pristup rukovođenju bude domaćinski, ja bih se opredelio za opciju podmlađivanja. To znači utezanje firme, podmlađivanje tima i guranje Zvezdine dece. To nisu lake odluke, ali da li će to zvezdaška javnost prihvatiti ili hoće da se 15. maja raduje tituli, a 15. juna da ide u stečaj. Dilema je ozbiljna. Ja sam ekonomista, znam kako bih uradio.

-  Potpuno drugačija situacija je u OFK Beogradu. Tamo je postavljen sistem da moraju sami da proizvedu nešto od čega će klub da živi. Ja sam 17 godina bio u OFK Beogradu i za 17 godina nikad niko klubu nije dao ni dinar. Ni grad, ni država ni opština, ni javno preduzeće. Tako je formirana psihologija ljudi koji tamo rade. Oni se uzdaju samo u sebe i svoj rad. Zato paze kako treniraju, skautiraju... U OFK Beogradu nema štrajka. U odnosu na koga da štrajkuju, protiv koga štrajkuju?

- Zvezda je Udruženje građana koje je trošilo nezarađeno. Ja sam im rekao kad su štrajkovali:  u redu, ljudi, podelite sve što ste zaradili. Uzmite sve za sebe. Ali, oni nisu zaradili ništa, nego su uzeli 20 miliona evra kredita koji su pojeli.  Ne zaposleni, nego klub kao klub. Pa ne možemo da se slikamo pored pehara iz Barija, a sad kad treba da se vraćaju dugovi da nas se ne tiče. U OFK Beogradu po osam meseci ne dobijaju platu i sa osmehom dolaze na posao. I, onda se proda Aleksandar Čavrić Genku za 1,5 milion evra i u danu se isplati 13 plata i dođu na nulu. I tako funkcionišu već 17 godina. Sve pare za 17 godina koje je klub prihodovao došle su iz iniostranstva, odnosno prodajom igrača u inostranstvo. 

- Ne radi Zvezdina škola loše, ali neko treba tu decu da doradi, upakuje, da reinvestira. Nije škola jedini krivac. Ja mogu da vam nabrojim pet-šest igrača koji vrede 20 milioan evra, a koji su iz Zvezde otišli džabe. Da li je to Filip Đuričić ili mali Radaković,  Veljko Simić, Nemanja Maksimović, Petar Golubović, Filip Janković.  Oni vrede bar 20 miliona, ali samo je trebalo da neko usmeri, vodi računa o njima, bavi se njima.

- Džabe neće otići sigurno, naravno da će otići, ali pitanje je kada. I Real i PSŽ i Čelsi prodaju igrače  kad im trebaju pare. Što ne bi i Zvezda. Doći će trenutak da se prodaju, bilo bi dobro da odu što kasnije. Naša ekonomska realnost je takva da ako neko ponudi pet miliona za Jovića, naravno da će da ide! Mi moramo da veoma brzo "rodimo" četiri miliona evra, a onda ćemo morati da prodamo dva klinca kako bismo zaradili te pare. Na žalost, jedino za njih ime interesovanja. Znam da bi vredeli mnogo više da ostanu duže. Ali, ako odu, svakako će u ugovoru biti stavka da Zvezdi od narednog transfera pripadne 20 odsto, pa tako može da zaradi i više nego od prve prodaje.

-  Sama činjenica da on ima 16,5 godina i da igra u Crvenoj zvezdi i nosi ”devetku” na leđima i da je sve što je odigrao, sem promašenih šansi odigrao veoma dobro govori o kakvom se bviseru radi. Ko god zna da gleda fudbal, rekao je da je mali biser. Promašio šanse, pa bože moj. Možete li da ga zamislite za dve godine, a tad će imati tek 18,5? U fudbalu možete sve da napravite, samo se golgeter mora roditi.

- Evo da vam nabrojim igrače koji su za Zvezdu: Čavrić, Gaćinović, Babić, Krunić. Ali, ajde ih dovedi kada nemaš novca. Znam ja vrlo dobro koji su igrači za Crvenu zvezdu. Znam ja da Lalatoviću trebaju 22 igrača samo da bi održao trening, a Crvena zvezda letos nije potrošila ni dinar na pojačanja, a druga je na tabeli.

- To je taj pritisak koji nosi Crvena zvezda. Meni je krivo što nisam ostao dosledan sam sebi, a ne  čekao neki konsenzus unutar kluba, da moraju da igraju samo Zvezdina deca.

- Ostaje nam ta teška odluka u decembru. Ili ćemo naći sredstva i dovesti pet igrača i bićemo šampioni ili reći, nećemo da trošimo, pa ne moramo da budemo prvi po svaku cenu.

- Ako se ja budem pitao, moja odluka je podmlađivanje tima i guranje Zvezdine dece. Bez pojačanja, ali onda moraju da startuju Luka Jović, Vukašin Jovanović, Mihajlo Ristić, Marko Grujić i tu je i Daniel Avramovski, Miloš Stojanović. Ipak, Zvezda mora da rodi četiri miliona evra pa ćemo doći u problrem ako ne prodamo dva klinca, kako bismo zaradili 4-5 miliona evra, da vratimo prispele obaveze koje smo odložili od letos, platimo dug Bronovickom... Imamo mi mnogo više problema nego četiri boda zaostatka za Partizanom - poručio je Terzić.