Top 7 znakova da u vama čuči skriveni genije

Svakako, znake koji slede potrebno je posmatrati u širem kontekstu, jer nijedan od njih sam za sebe ne znači da je u pitanju "blistavi um".

Genijalci su navodno manje intimni sa drugim ljudima, pokazuju istraživanja koja su obuhvatila studente prestižnih univerziteta, a koja su otkrila da uspešniji studenti imaju manji broj seksualnih partnera i da nevinost gube dosta kasnije od studenata koji su prosečni.

Koje je objašnjenje? Postoji više, a jedno od njih sugeriše: inteligencija utiče na nivo polnih hormona. Zatim, inteligentniji ljudi su svesniji rizika koje donose polni odnosi, a i više su koncentrisani na studije, pa tako imaju manje vremena za aktivan društveni život. Solo zabava i apstinencija čine se kao bolji izbor u tom slučaju.

Inteligentniji ljudi skloni su da zanemare neke ustaljene društvene norme, pa tako često imaju svoje lične izbore o tome kako da se ponašaju i kako da provode vreme. Istraživanje sprovedeno u jednoj ekonomskoj školi u Londonu pokazuje da inteligentni ljudi češće pate od nesanice, a jedno od mogućih objašnjenja je i povećana umna aktivnost kod takvih osoba koja se često nastavlja u kasne noćne sate.

Da. Pametniji ljudi su skloni povećanoj konzumaciji alkohola. U prilog ovoj tvrdnji govori i činjenica da su mnogi veliki književnici voleli da popiju koju više, mada skorija istraživanja pokazuju da je sklonost alkoholizmu kod inteligentnijih ljudi u opadanju.

Sjajna teorija, ali, na žalost nije naučno dokazana. Mada su brojna istraživanja pokazala da postoji korelacija između inteligencije i veličine grudi, nijedno od ovih istraživanja nije zvanično prihvaćeno.

Studija koja je proučavala sklonosti inteligentnih ljudi sugeriše da oni sa većim koficijentom inteligencije često imaju sasvim trivijalne hobije. Naučnici ovu pojavu objašnjavaju time da je ljudima koji žive sa povećanim umnim radom neophodan drukčiji način opuštanja koji od njih neće zahtevati ogromnu umnu aktivnost.

Istorija je pokazala da su genijalni ljudi često imali sklonost da posvete svoje vreme, pa i čitav život, čudnim i besmislenim ciljevima. Kasnije se često pokazalo da su bili na pravom putu, a njihovi "besmisleni ciljevi" su postajali bitni izumi ili su na neki drugi način zadužili čovečanstvo.

Džon Aleksander Njulends bio je ismejan od naučne zajednice kada se bavio periodnim sistemom elemenata, a braća Rajt su prozvana prevarantima kada su demonstrirali svoj prvi let. Gregor Mendel, "otac genetike", bio je ignorisan od svojih kolega iz sveta nauke.

Briljantni umovi često vide svet "drugačijim očima" od ostalih, pa je zato njihove namere i postupke ponekad teško razumeti, možda zato što su često ispred svog vremena, piše Index.hr.

Od ekscentričnosti do ozbiljnih duševnih oboljenja, inteligentniji ljudi često imaju problem s prilagođavanjem "normalnom svetu". Tesla se, navodno, bojao ljudske kose i broja tri, a Leonardo da Vinči je, navode istoričari, imao poremećaj koncentracije. Između "čudaka" i genija često je veoma tanka linija.