Vazdušni napadi u Iraku: Zašto sada? (VIDEO)
Nemilosrdno versko nasilje islamističke grupe ISIL u Iraku, po prvi put je nateralo američke zvaničnike da upotrebe termin "genocid”. Međutim, pretnja koju Islamska država (IS) predstavlja po etničke i verske zajednice Iraka, koje ne odgovaraju njihovoj "doktrini", poznata je odavno. I zato se postavlja pitanje: Zašto sada?
Predsednik Barak Obama koristio je termin genocid kada je objavio američkom narodu da je ovlastio oružane snage SAD da izvode ciljane vazdušne napade protiv ekstremista u Iraku, po saznanju da su boraci Islamske države zarobili porodice etničkih Jazidi, u planinama na severu Iraku, gde su neka deca umrla od žeđi na vrelom letnjem suncu.
"Verujem da Sjedinjene Američke Države ne mogu da zažmure", rekao je Obama. "Mi možemo delovati, pažljivo i odgovorno kako bi sprečili potencijalni akt genocida". Pritom, administracija čvrsto uverava Amerikance da to ne znači i nove američke trupe na terenu. Ali postoje nekoliko jakih razloga za vazdušnu kampanju protiv Islamske države, koje navode američki zvaničnici:
1 - Zaustavljanje humanitarne krize koja nagoveštava genocid
"Preći u islam ili smrt" je ultimatum koji su militanti Islamske države dali hrišćanima kada su zauzeli najveći grad ove verske grupe, Karakoš.
Kako bi demonstrirali snagu ove pretnje svima čija se verska ubeđenja ne poklapaju sa njihovim, Islamska država praktikuje odsecanje glave nekim žrtvama i "stavljanje tih glave na kolčeve" kako bi terorisali druge, saopštio je visoki zvaničnik administracije.
2 - Zaštita interese SAD: Zaštititi sopstveni narod i ključnog saveznika
Sjedinjene Džrave imaju dva važna interesa u Iraku koje je predsednik sažeo u svom obraćanju medijima, u kojem je najavio početak vazdušnih udara.
"Mi radimo sve što je potrebno kako bi zaštitili naš narod", rekao je Obama. "Mi podržavamo naše saveznike kada su u opasnosti".
Blizu 245 vojnih obveznika Sjedinjenih Država se nalazi u Iraku, od kojih su 90 savetnici. Desetine njih se nalaze u Irbilu, najvećem gradu kurdske regije, koja je bila jedna od najstabilnijih regiona u Iraku i važan američki partner u Iraku.
3 - Borba protiv Islamske države: SAD znaju kako da se bore protiv ekstremista
Administracija, tehnički, ne namerava da preduzme sveopštu borbu protiv Islamske države, položaj koji i dalje “nervira” mnoge kritičare u Vašingtonu, koji vrše pritisak na Vladu da učini više.
Nakon ovlašćenja vazdušnih napada, dva republikanska senatora kritikovala su predsednika jer ne preduzima sledeći važan korak, koji je prema njima: Naoružati sve partnere koji se bore protiv Islamske države, uključujući i one u Siriji, kao i bombardovanje njenih lidera, trupa i pozicija, uključujući i one u Siriji.
Novim vazdušnim napadima, SAD će podržati napore iračke i kurdske vojske u borbi protiv Islamske države, ali i pružiti humanitarnu pomoć tamo gde je potrebna. Ujedno će štititi i svoje vojnike koji pomažu iračkim snagama da se bore protiv ekstremista. Za sada su napadi ograničeni na sever Iraka. Da li će, i kada, doći do proširenja ciljeva ovih vazdušnih napada, ostaje da se vidi.
Od početka sukoba u Iraku, Obamina administracija je promenila par taktika. Prvo su forsirali Iračane da formiraju novu vladu koja će imati više sunitskih predstavnika nego što je sada u vladi premijera Nuri al-Malikija. Kako je to propalo, mnogi nezadovoljni suni muslimani su se pridružili ekstremistima Islamske države. Potom je Bela kuća želela da se iračke snage pozabave pretnjom ISIL-a sami. A danas, visoki zvaničnik američke administracije saopštava da visoka vojna stručnost IS-a zahteva "nivo vojne sofisticiranosti u odgovoru" koji može pružiti vojska SAD.
Koliko će američki povratak u Irak uticati na uspeh iračkih trupa u borbi protiv ISIL-a, znaćemo tokom narednih nedelja. No, sami razlozi za ovaj nagli povratak su postojali još na početku sukoba, kada su ISIL ekstremisti pokrenuli ofanzivu u severnom Iraku i pri tom počinili velika zverstva koja su još tada najavila tip rata koji ekstremisti planiraju da nametnu Iraku i njegovim građanima. Zbog toga, i pored ova tri "jaka razloga" koje nude američki zvaničnici, smatramo da i dalje ostaje pitanje: Zašto sada?
