Velika koalicija naroda protiv Islamske države

Naravno, svaka države ima svoje razloge za učestvovanje u ovoj kampanji protiv terorizma i shodno tome, svaka država je postavila granice svoje podrške i pomoći ovoj koaliciji. Dok će neke učestvovati u direktnim napadima protiv pozicija Islamske države, druge će pružati logističku podršku. Dok jedni nude obuku iračkim snagama i drugim anti-ISIL jedinicama, drugi obezbeđuju kampove za obuku. A takođe, postoje zemlje čija podrška je samo verbalne prirode.

Sve u svemu, možemo prepoznati dve generacije država na putu ka stvaranju ove ''koalicije voljnih'' za borbu protiv terorista Islamske države.

Prva generacija

Prvu generaciju čine deset članica NATO saveza, i one predstavljaju jezgro koalicije protiv Islamske države. Ovde, pored Sjedinjenih Države, spadaju Kanada, Velika Britanija, Australija, Danska, Francuska, Nemačka, Italija, Poljska i Turska.

Turska je daleko najvažnija zemlja u koaliciji predsednika Obame. Kao jedina članica NATO u regionu, ali i poznata ulazna tačka za strane borce u Siriji, izvesno je da Truska ''drži sve karte u rukama'' kada je u pitanju borba protiv Islamske države u Iraku i Siriji. Ali, zbog takve političke situacije u zemlji, koja je proizilazila iz činjenice da islamisti države veliki broj Turskih državljana kao taoce, Turska ja na početku kampanje protiv Islamske države imala uglavnom pasivnu ulogu. Međutim, kako je grupa od 46 Turaka oslobođena, Turska je obećala da će učestvovati u koaliciji predvođenoj SAD, izjavio je državni sekretar SAD, Džon Keri. 

Australija je već najavila da će poslati 8 borbenih aviona tipa F-18, avion za nadgledanje E-7A i leteći tanker KC-130A. Takođe je najavljen i dolazak vojnih savetnika u Irak.

Velika Britanija je obećala svoju pomoć u borbi protiv Islamske države tako što će nastaviti da naoružava Kurde, podržava iračku vladu i nastaviti da šalje humanitarnu pomoć ugroženim civilima. Prema rečima Dejvida Kamerona, ''Ovde nije reč o britanskim trupama na zemlji'', već o ''zajedničkom nastupu sa drugima u uništavanju terorističke pretnje''. Uskoro na dnevni red vlade stiže i odluka o vazdušnim napadima protiv Islamske države.

Francuska je već počela sa izviđačkim letovima iznad Iraka. Uz to, podelila je preko 18.000 metaka kalibra 50 mm za borbu protiv islamista. Takođe, francuska avijacija učestvuje u napadima na teroriste u Iraku kao i u humanitarnim letovima.

Nemačka je obećala borbu protiv propagande i regrutacije pripadnika Islamske države. Stoga, Nemačka je zabranila sve aktivnosti kojima se podržava ova organizacija, uključujući i zabranu čuvenih crnih zastava grupe. Nemačka je takođe najavila vojnu pomoć kurdskim borcima u Iraku, a padobranci Bundesvera nude obuku.

Kanada je obezbedila vojnu opremu i municiju za borbu protiv Islamske države. Kanadski premijer Stiven Harper je takođe najavio da će više od 50 pripadnika specijalnih snaga biti razmešteno u Iraku kao savetnici.

Ostale države iz ove generacije takođe su, svaka na svoj način, doprinele borbi protiv islamista u Siriji i Iraku, bilo vojnom opremom, obuci ili humanitarnoj pomoći.

Druga generacija

Drugu generaciju država koje su se pridružile koaliciji zemalja protiv Islamske države čine: Saudijska Arabija, Katar, Jordan, Egipat, Hrvatska, Japan, Španija, Norveška, Belgija, Finska i Grčka.

Jordan je obećao ključnu ulogu kada je reč o obaveštajnim delatnostima protiv Islamske države. U tom kontekstu, bivši ministar spoljnih poslova ove zemlje, Marvan Muašer je rekao da ''niko nema pouzadnije podatke o aktivnostima ISIL-a od Jordana''.

S druge strane, Saudijska Arabija je ponudila da ''obučava pobunjenike'' na svojoj teritoriji. Takođe je već poslala UN pomoć vrednu 500 miliona dolara za Irak. SAD žele da Saudijska Arabija, zajedno sa Katarom i Egiptom, na svojoj televiziji promoviše anti-ISIL poruke.

Egipat ima ''kritičnu ulogu'' kada je reč o bori protiv Islamske države, navodi američki državni sekretar Džon Keri. Najavljujući značajan kulturni pomak protiv Islamske države, veliki muftija Egipta je navodno osudio grupu, uz izjavu da borba protiv ove grupe nije u suprotnosti sa islamom.

Katar je izveo nekoliko humanitarnih letova dok su ostale države ponudile oružje i municiju, poput Hrvatske.

Prema navodima Stejt departmenta, zvaničnici još dvadesetak zemalja su ponudile pomoć. Reč je o državama koju su nedavno ponudile pomoć SAD i predstavljaju, nezvaničnu, treću generaciju država koje su postale deo ove koalicije. Novi Zeland, Rumunija i Južna Koreja su među ovim državama i one su najavile pružanje humanitarne pomoći, vrednosti od oko 1.2 miliona dolara. Među ove države spada i Srbija koja, u pismu premijera Aleksandra Vučića upućenom predsedniku SAD Baraku Obami, navodi da Vlada Srbije podržava borbu protiv Islamske države Iraka i Levanta i da je spremna da, skromnim sredstvima kojima raspolaže, tu borbu pomogne.

Iran i Rusija?

Dve zemlje, koje imaju veoma zategnute odnose sa Sjedinjenim Državama, uveliko razmatraju da se pridruže američkoj kolaciji u borbu protiv Islamske države. Ruski predsednik Vladimir Putin je na nedavnoj sednici Saveta bezbednosti izjavio da će razmotriti da radi sa međunarodnim partnerima po ovom pitanju, a iranska vlada je saopštila da je spremna da sarađuje sa SAD u borbi protiv militantne grupe, u zamenu za ''malo slobode'' kada je reč o iranskom programu za obogaćivanje uranijuma, izveštava Rojers.

Štaviše, Iran se već ''uortačio'' sa SAD kada je počeo da naoružava Kurde protiv Islamske države, u periodu kada su SAD sprovodile vazdušne napade protiv islamista u Iračkom Kurdistanu. Zato i ne iznenađuje poslednja izjava Džona Kerija, u kojoj tvrdi da ''Iran ima veoma važnu ulogu da odigra u borbi protiv Islamske države''.

Što se tiče Rusije, odluka Kremlja da sarađuje sa članovima koalicije dolazi u ključnom trenutku u borbi protiv Islamske države. S obzirom da je Moskva u prijateljskim odnosima sa vladom u Siriji i Iranu, jasno je da će pomoć Rusije biti ključna. Uz to, treba svakako imati na umu da Moskva, kao u ostalom i druge države koalicije, ima sopstvene razloge zbog kojih želi da bude deo koalicije. Pored politike podrške režimu predsednika Bašara al-Asada, reč je o ruskom mornaričkom objektu u sirijskom gradu Tartus, koji je jedina stalna luka ruske mornarice izvan bivšeg Sovjetskog Saveza.

Sirija?

Paralelno sa najavom borbe protiv Islamske države, postavilo se i pitanje vlade u Damasku i predsednika Bašara al-Asada. Da li on treba biti pozvan u borbu protiv Islamske države, zakletog neprijatelja režima u Damasku?

Nažalost, predstavnici Sirije nisu prisustvovali sednici Saveta bezbednosti prošlog petka, ali polako preovladava osećaj da ova država više ne sme biti ignorisana. "Vi ne može da isključite Siriju" iz rata protiv Islamske dražve, izjavio je sirijski ambasador pri UN Bašar Ja'afari. Međutim, prema poslednjim izjavama predsednika Obame, podrška u borbi protiv islamista biće ponuđena samo pripadnicima tzv. sirijske opozicije. Da li će, kako ovaj sukob bude napredovao, doći do promene i u ovoj politici, ostaje da se vidi.

Lideri iz celog sveta dolaze u Njujork gde će se odvijati 69. zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Očekuje se da predsednik Obama i na ovom forumu promoviše svoju strategiju borbe protiv Islamske države i pridobije još savezničkih zemalja za svoju koaliciju.