VRISAK SE JOŠ UVEK ČUJE: Slika razapete bebe na krstu trajno se nastanila u mislima čoveka koji traga za pravdom!

Mekej Smit je čovek koji radi kao advokat u Ministarstvu pravosuđa u odeljenju za nacionalnu sigurnost i nadgleda američku Vladu.

Svoje slobodno vreme koristi da nadgleda nekog drugog, tačnije traga za pravdom.

Postao je opsednut lovom na bivšeg nacistu koji je učesnik nekih od najgorih zločina tokom Drugog svetskog rata.

Smit je za nepune četiri godine i potrošenih 15.000 dolara iz sopstvenog budžeta prikupio arhivu koja danas sadrži više od 10.000 stranica službenih i istorijskih dokumenata i fotografija.

Svoje slobodno vreme koristi tako što proučava sva dokumenta koje je prikupio, piše The Daily Beast.

Pronašao demona

Pre četiri godine, Smit (36) je počeo da proučava vojne zapise iz Drugog svetskog rata, tražeći informacije o svom dedi - Rejmondu Murpšiju, koji je služio na B-17 bombarderu.

Pretražujući stare vojne zapise, Smit je pronašao kopiju tajnog dokumenta sa službenim nazivom "bežanje i izbegavanje", u kome je njegov deda do najsitnijih detalja opisao pad njegovog aviona iznad Avorda, u Francuskoj, 28. aprila 1944. godine.

 S obzirom da je deda Murpši preživeo ovu nesreću bio je primoran da se nekoliko meseci skriva na tada neprijateljskoj teritoriji gde je bio svedok nemilih događaja.

Grad u kome su Nemci razapeli bebu

Jedva vidljive na marginama ovih izveštaja, Smit je primetio dve, običnom olovkom ispisane rečenice koje su se nakon nekoliko decenija jedva videle: "Pre tri nedelje, video sam grad, oko četiri sata vožnje biciklom udaljen od Gerea farme, u kome su Nemci ubili oko 500 muškaraca, žena i dece. Video sam i jednu bebu koja je bila razapeta".

Ovu scenu nije video sopstvenim očima, ali slika bebe razapete na krstu se trajno nastanila u njegovim mislima.

U daljem istraživanju ubrzo je shvatio da ono što je njegov deda video bio zloglasni masakr u francuskom selu Oraduru sur Glaneu. Ubrzo, pronašao je i svog demona - bivšeg nacističkog vojnika koji nikad nije osuđen za ovaj zločin, a bio je i dalje živ.

Najveće masovno ubistvo francuskih civila

Verner Kristukat, 90-godišnjak koji danas živi u Kelnu u Nemačkoj, imao je svega 19 godina kad je postao član Vafen odreda, elitne Hitlerove vojne jedinice.

10. juna 1944. godine, četiri dana nakon što su Saveznici stigli u Normandiju, Kristukatova jedinica je dobila naređenje da krene prema napredujućim američkim snagama, kad su se zaustavili u Oraduru sur Glaneu, 500 km južno od obale Normandije, gde su zatekli toliko stravične scene koje su se mogle porediti samo sa onima iz koncentracionih logora.

U tom malom francuskom selu, Kristukatova jedinica ubila je 642 stanovnika, uključujući ženu i decu. To je bilo najveće masovno ubistvo francuskih civila tokom nemačke okupacije.

Ovaj masakar je preživelo samo šest osoba, a selo koje Francuzi danas zovu "selom duhova", i dan danas je u onakvom stanju u kakvom su ga nacisti ostavili.

Pravda nedostižna

Ubica nikada nije doveden pred licem pravde, to je najgore od svega. Posle Drugog svetskog rata svega 20 bivših nemačkih vojnika je optuženo za ubistva, ali su svi na kraju bili pušteni na slobodu. Jedan je odslužio zatvorsku kaznu, i to nemački komadant koji je tek 1983. godine osuđen na 14 godina zatvora, koje je odslužio i nakon toga poživeo je još jednu celu bezbrižnu deceniju.

[[{"fid":"438516","view_mode":"default","fields":{"format":"default","field_file_image_alt_text[und][0][value]":"\"Grad duhova\" Oradur sur Glan","field_file_image_title_text[und][0][value]":"Foto: Profimedia","field_source_type[und]":"1","field_predefine_image_source[und]":"5169","field_izvor[und][0][value]":"Foto: Profimedia","field_image_final_source[und][0][value]":"Foto: Profimedia"},"type":"media","attributes":{"alt":"\\\"Grad duhova" Oradur sur Glan","title":"Foto: Profimedia","class":"media-element file-default"},"link_text":null}]]

U vezi sa ovim masakrom, Kristukat je 1978. godine bio na ispitivanju, ali su nemački tužioci zaključili da nemaju dovoljno dokaza da protiv njega podignu optužnicu. Ovim se ujedno i zatvorio slučaj.

Novi dokazi

Tri decenije kasnije, u arhivama tajne istočnonemačke policije Stasi, pronađeni su dokumenti o nemačkim zločinima počinjenim nad francuskim seljacima.

U januaru 2013. godine pokrenut je novi slučaj o masakru u Oraduru, samo što je ovoga puta nemačko tužilaštvo bilo naoružano novim dokazima. Krajem iste godine Kristukat je i službeno optužen za saučešništvo u ovom zločinu.

Kristukat oslobođen svake krivice

Ali njihov slučaj je bio slab. Od 40.000 dokumenata sa kojima su Nemci raspolagali po pitanju masakra, Kristukat se spominjao samo u jednom - na spisku imena Vafeovih vojnika koji su bili u selu tog tragičnog dana, što i sam nikada nije poricao.

Samo na osnovu priznanja da je bio tamo, nije se moglo dokazati da je učestvovao u ubistvima, pa ga je sud u Kelnu oslobodio svake krivice.

Sud ne osuđuje saučesnike

Treba napomenuti da postoji veliki problem u nemačkom zakonu koji ne osuđuje one koji su stajali pored ubica koji su ubijali civile, a nisu učinili ništa da ih spreče.

"Oni bi trebalo da se smatraju kao deo velike ubilačke mašinerije", smatra Smit i podseća da trenutno traje suđenje Oskaru Groningu, 93-godišnjaku koji je radio kao računovođa u Aušvicu. Iako nikad nije optužen da je ikoga sam ubio, sudi mu se kao saučesniku u zlodelima.

Prava je misterija zašto je Kristukatova jedinica odlučila da istrebi seljake u Oraduru. Ono što se zna jeste da su nemačke snage samo jedan dan ranije brutalno napale još jedno francusko selo u kome su takođe činili zverstva.

Sistemska kampanja terora

Ovo bi značilo i da je i razapeta beba koju je video Smitov deda u Oraduru bila deo sistematske kampanje terora.