Zašto je egipatski predsednik al-Sisi čvrsto rešio da bombarduje Libiju?

Više od tri godine nakon svrgavanja i ubistva Moamera el Gadafija, Libija je preplavljena oružjem, a suprotstavljene frakcije se bore za kontrolu nad ključnim gradovima i ogromnim naftnim bogatstvom zemlje, što je stvorilo plodno tle za jačanje ogranka Islamske države (IS).

Egipat već uveliko ratuje protiv IS-a koji redovno napada egipatske snage bezbednosti na Sinajskom poluostrvu. A onda, IS je pre par dana objavio video snimak u kojem pokazuje pogubljenja 21 egipatskog Kopta, što je direktno uvuklo Kairo da po prvi put "javno interveniše" na libijskoj teritoriji.

Ubrzo nakon serije osvetničkih vazdušnih napada, Sisi je pozvao različite libijske pobunjeničke grupe da polože oružje, ali je takođe pozvao da se oružje isporuči međunarodno priznatoj libijskoj vladi, sa sedištem u Tobruku, pošto su njeni islamistički rivali preuzeli vlast u Tripoliju.

Podsećajući se na prethodnu međunarodnu intervenciju u Libiji 2011. godine protiv Gadafija, Sisi ju je nazvao "nedovršenom misijom". Međutim zašto baš sada? I zašto Libija?

Napad kojim svi dobijaju

Naime, otkako je predsednik al-Sisi 2013. zbacio demokratski izabranog predsednika Muhamed Morsija i njegovo Muslimasko bratstvo, IS i njegovi sateliti su započeli surovu vojnu kampanju protiv egipatskih snaga bezbednosti na Sinajskom poluostrvu, na istoku zemlje.

Zbog toga, Sisi voli da poistovećuje Islamsku državu sa Muslimanskim bratstvom, što je loša vest za hiljade pristalica Bratstva koji se nalaze u zatvorima širom Egipta i uglavnom čekaju pogubljenje, ali je takođe loša vesti i za Sisijev režim pošto su se islamisti pokazali kao tvrd orah na Sinaju – sada su u taktičkoj poziciji da mogu da izvode terorističke aktivnosti i na Kairo.

Međutim, sada se ogranak Islamske države javio i na Zapadu, u Libiji (tzv. Islamska država Libije), i drznuo se da napadne egipatske državljane. I to ne bilo koje, već pravoslavne Kopte, koji čine ugroženu desetinu stanovništva Egipta ali desetinu koja ga je podržala tokom vojnog udara 2013. godine. Osveta je stigla brzo i odlučno, u stilu jordanskog kralja Abdulaha II.

Ali, pored toga, činjenica je da se frontovi rata Islamske države šire. Od Iraka, preko Sirije i Sinaja, sada ja na red došla Libija. Ali, taktika IS-a imala je kontra-efekat. Ovako brza reakcija arapskih lidera navodi na zaključak da su vođe Islamske države napravile veliku grešku nadajući se da će privući islamski, naročito arapski svet. No, desilo se suprotno. Sve je više arapskih država koje danas otvoreno ustaju protiv surovosti Islamske države te pridružuju se međunarodnoj anti-IS koaliciji jer ne žele da se nađu na svetskoj mapi Islamske države.

Na kraju, egipatski vazdušni udari možda su i bili više politička odluka kako bi osvetili "važno biračko telo“, ali sve više izgleda da je ovo jedna od onih situacija u kojoj svi dobijaju. Činjenica da se egipatski rat protiv islamista sa Istoka seli i na Zapad šalje jasan signal Sisijevom režimu da je vreme da se podigne ulog i za borbu protiv islamista brzo pronađu saveznika, kako ne bi došli u situaciju da postanu novi Irak ili Sirija i daleko izvesnije, Libija.