Zdravstvene posledice hronične neispavanosti

Ljudsko biće provede u proseku 24 godine svog života u spavanju ali tačna funkcija spavanja je još uvek nejasna naučnicima. Ipak poznato je da vam je san potreban da biste funkcionisali kako treba i bili produktivni.

U eksperimentima, istraživači su posmatrali 3 grupe učesnika koji su noću spavali 4, 6 ili 8 sati tokom dužeg perioda vremena. Nakon samo 2 nedelje, grupa koja je spavala 8 sati je imala male probleme sa pažnjom, dok je grupa koja je spavala 6 sati imala isti period reakcije kao i osoba čiji nivo alkohola u krvi 0.1 procenata. Oni koji su spavali 4 sata su imali običaj da se uspavaju tokom kognitivnih testova.

U obe ove grupe pažnja je opadala dnevno, gotovo linearno, bez ikakvih naznaka da će da se vrati u normalne granice. Naučnici su ovo nazvali "spavalačkim dugom" (sleep debt), a pitanje je da li osoba može da eliminiše ovaj "dug".

Nakon dve – tri noći sa malo sna, istraživanja su pokazala da će telu i mozgu te osobe biti potrebno da se oporavi nekoliko noći normalnog sna. Međutim, ukoliko se ova neispavanost proteže na nedelje ili čak mesece, toj osobi će biti teško da povrati normalne kognitivne funkcije i svakako će joj biti potrebno više od par dana urednog sna.

Zanimljivo je da osobe koje su hronično neispavane nakon nekog vremena ne primećuju više lošije funkcionisanje njihovog tela i uma zbog nedostatka sna.

Osobe koje konstantno spavaju manje od 7 do 8 sati noću mogu da imaju neke kognitivne probleme. Osobe koje spavaju više od 8 sati nemaju ove kognitivne probleme ali kao i oni koji su hronično neispavani, imaju veći rizik od srčanih oboljenja, gojaznosti i dijabetesa.