ZVEZDINA AGONIJA: Neko mora da preseče!

Spasa nam nema, ali propasti nećemo, govorio je svojevremeno veliki srpski političar Nikola Pašić. U Crvenoj zvezdi je sitacija nalik na ovu iz rečenice bivšeg državnika. Da li najtrofejnijem srpskom klubu ima spasa i da li može da izbegne još veće propadanje, pitanje je koje muči milionsku armiju navijača?

Tek što je prekinuta sedmogodišnja dominacija Partizana, slavlje još nije ni završeno, a na površinu su izbili problemi, dugo gurani pod tepih, pa ih ni dugo čekani trofej nije mogao da prikrije.  Najpre su se oglasili fudbaleri preko svog „predstavnika“ Nikole Mijailovića, tražeći plate ili bar objašnjenje i rok kad će biti.

U međuvremenu je plate fudbalerima obećao potpredsednik Slaviša Kokeza, ali novac od generalnog sponzora „Gasproma“ legao je na posebni račun, namenjen za troškove oko dobijanja UEFA licence. U međuvremenu je Evropska kuća fudbala eliminisala crveno-bele, koji se još „zamlaćuju“ žalbom ili kupuju vreme, za koga i čije, ko bi ih znao, a igrači, treneri, Radna zajednica, svi u klubu,  čekaju svoju koru hleba sa sedam kora.

Kad brod tone i miševi beže sa njega. U ovom slučaju, bolje bi bilo da prvi iskoči kapetan, pa za njim ostali. Bežanija je krenula, ali još su negde „na palubi“. Naime, fudbaleri ne znaju šta da rade, s kim da razgovaraju, kad niko ništa ne zna ili neće da im kaže istinu. Ona je gorka, dubioza je sve veća, a rešenja niotkud.

Doduše, kad je ova uprava formirana, tad je čovek za finansije Nebojša Čović predlagao svoj model saniranja problema. Naime, tražio je revizije ugovora, smanjenje profesionalnog pogona na 25 igrača, minimalac za zaposlene, jačanje omladinskog pogona odakle bi se regrutovali prvotimci...

Od svega toga nije bilo ništa, a sad je jedini spas u privatizaciji. A, ko da uzme na svoja pleća dugove, mada, možda neko i bi, samo je pitanje ima li dobre volje da se Crvena zvzezda, kao nacionalni brend zaista privatizuje? Neko će morati da preseče i prekine agoniju.