"FEJSBUK MI JE TOPIO MOZAK": Ispovest žene posle 3 meseca odvikavanja od društvene mreže

Mnogi danas ne mogu da zamisle život bez društvenih mreža, među kojima je najpopularniji Fejsbuk, ali iako imaju pozitivne strane, drušvene mreže kriju i mane i opasnosti budući da značajno menja našu percepciju sveta. Srećom, pojedini ljudi uspevaju da budu umereni pri upotrebi društvenih mreža, a pojedini, kada osete da od njih imaju više štete nego koristi mogu i da ih se potpuno odreknu. Ovo je ispovest anonimne žene koja je učinila upravo to:

"Pre dva meseca sedela sam ispred svog kompjutera. Ušla sam na Fejsbuk da se malo isključim i opustim na nekoliko minuta, ali nekako je prošlo više od 20 minuta. Pogledala sam svog muža koji je kuvao i slušao muziku u kuhinji i pomislila da sam tih proteklih 20 minuta mogla da razgovaram sa njim. Umesto toga, potrošila sam to vreme na ljude koji su mi u stvarnom životu bili stranci i na ispunjavanje društvenih obaveza koje sam sama sebi nametnula.

OPASNOST! Pojavio se lažni Gugl, pun virusa: Evo kako da ga prepoznate!

Bila sam umorna od osećaja da moram da održavam kontakt sa toliko mnogo ljudi koje zapravo ne poznajem u životu van interneta. Bila sam umorna i od stalnog proveravanja koliko je bilo reakcija na svaki od mojih statusa ili slika. Inače ne dopuštam da mišljenja drugih ljudi upravljaju mojim životom i određuju moje poteze u stvarnom životu, pa zbog čega onda podležem društvenom pritisku na Fejsbuku? Osećala sam se kao licemer – a to nikada nisam želela da postanem.

Nešto je moralo da se promeni. Rešenje se činilo jednostavnim: isključi se. Niko me ne prisiljava da zadržim svoj profil na Fejsbuku; ne postoji zakon koji nalaže da ga imam; a i znala sam da će svet nastaviti da se okreće i ako se moj profil ugasi. Barem sam pretpostavljala da će tako biti. Odlučila sam da pokušam. Od tada je prošlo već gotovo tri meseca bez Fejsbuka. Evo šta sam naučila iz svega:

1. Fejsbuk mi je topio mozak. Postajala sam zombi, a da to nisam ni osetila. Tek kada sam prestala da postavljam statuse shvatila sam koliko često tokom dana, dok sam usred nekog iskustva, u glavi formulišem kako ću to da opišem svojim Fejsbuk prijateljima u konciznom i duhovitom statusu. Gotovo sam se ugrizla za jezik kada samo to shvatila. Trebalo mi je nekoliko sedmica svesnog odvikavanja mozga, podsećanja sebe da mogu opet slobodno da razmišljam i ne brinem o tome šta bilo ko drugi misli o mojim razmišljanjima, jer ako ih ne postavljam na internet da ih svi vide, niko ne mora ni da zna.

ZARAD SVOJE BEZBEDNOSTI: Nipošto ne klikćite na ove LINKOVE NA FEJSU - oni kriju VELIKU OPASNOST!

2. Imam daleko manje dobrih prijatelja, nego što sam mislila. Iskreno, kada se broj prijatelja na Fejsbuku popeo na nekoliko stotina, to je bilo jednostavno previše. Kako možete da budete u kontaktu sa toliko ljudi i istovremeno ostvarite dubok, ličan i iskren odnos kakav prijatelji treba da imaju? Ne možete. Ja verujem da je mnogo vrednije, i donosi više zadovoljstva, ako imate nekoliko prijatelja – iskrenih u svakom smislu te reči – nego na stotine poznanstava. Nekoliko sedmica posle mog naglog odlaska sa Fejsbuka, samo nekoliko ljudi koje inače ne viđam redovno su me kontaktirali da provere šta se dešava i da li sam dobro. To je bio veoma dobar test prijateljstva.

3. Reč "like" više ne znači ništa. Opcija "Like" je verovatno imala dobre namere na samim počecima Fejsbuka, ali je brzo izgubila svako značenje. Više se ne koristi da bi se nekome dalo do znanja da je njegov status naročito dirljiv, interesantan, smešan ili dubokouman. To je postala obaveza – način da pokažemo da smo videli nečiji post i da nam je dovoljno stalo da to potvrdimo lajkom. Ljudi lajkuju gotovo sve, često samo zbog toga što ne žele da ispadnu pasivno-agresivni, pakosteći nekome tako što mu ne lajkuju njegov post. To je slično kao kada ljudi impulsivno odgovaraju "Dobro sam", kad god ih pitate kako su. Obično odgovaraju bez imalo razmišljanja – to je samo automatski odgovor. To je potpuno besmisleno.

4. Vreme koje ne provedem za ekranom donosi mi više zadovoljstva. Ima smisla, stvarno. Naravno da mi je veće zadovoljstvo da se igram sa svojim ćerkama, da razgovaram sa mužem, da čitam pravu knjigu od papira ili čak da ribam podove, nego da skrolujem kroz "news feed" i čitam o tome šta drugi ljudi rade.

5. Ne mora svaki trenutak da se zabeleži. Kao ulovljena životinja i uhvaćeni trenutak time izgubi nešto veoma važno. Prirodno je da se poželi da se uhvati lep trenutak tako da možete kasnije da pogledate sliku ili post i dozovete neke od proživljenih emocija, ali toliko je situacija u životu koje su magične samo u tom trenutku. One su darovi prirode, nagrade života, i namenjene su da žive samo u vašem pamćenju – a ne da budu fotografisane ili podeljene sa stotinama ljudi koji nisu bili tu.

Priznajem, bilo je teško odjaviti se sa Fejsbuka i prilagoditi se životu koji živim samo za sebe i za ljude sa kojima komuniciram mimo društvenih mreža. U početku, birnula sam se da neću biti u toku i brinula sam se ko će ostati u kontaktu sa mnom. Svakog dana, međutim, postajalo je jasnije da sam donela dobru odluku. Udaljivši se od Fejsbuka dobila sam bistrinu i vreme potrebno da se fokusiram na svoju porodicu, prijatelje i posao, u nastojanju da ostanem iskrena osoba, puna ljubavi, sa stvarnim vezama sa ljudima, uprkos ubrzanom razvoju tehnologije koja okreće ljude jedne od drugih i usmerava ih prema ekranu.

Fejsbuk, ne mrzim te, ali mi ne nedostaješ. Lepo smo se družili, a i naučila sam ponešto iz vremena provedenog sa tobom, ali mislim da je vreme da raskinemo. Ja sam ipak zaljubljena u stvarni svet."