Evo šta pametni telefoni rade našem MOZGU i nećete se OBRADOVATI
Loše vesti!
Tokom čitavog dana okupirani smo pozivima i slanjem poruka preko mobilnih telefona. Alarm na pametnim telefonima nas budi, stižu mejlovi u naše inbokse, poruke od kolega ili prijatelja iskaču na ekranu...
Takvi prekidi našem umu deluju logično – mi želimo da nam tehnologija pomogne sa našim životima i da obezbedi da ne propustimo važne sastanke i komunikacije.
FEJS VAS UGROŽAVA, I TO PROTIVZAKONITO: Pratite ova uputstva i zaštitite se od prevara i špijunaže
Ali, naša tela imaju drugi pogled na to: ova stalna obaveštenja koja pristižu i prekidaju nas, teraju naše hormone za stres da stupe u akciju, inicijarući našu reakciju tipa ubrzanje rada srca, susprezanje disanja, znojenje, grčenje mišića.
Ove reakcije je priroda namenila da nam pomognu da izbegnemo opasnost, a ne da odgovorimo na poziv ili SMS od kolege.
UBISTVA ZBOG DRUŠTVENIH MREŽA: Novo doba je donelo nove tragedije
Mi prosto nismo napravljeni da živimo na taj način.
Telefonske aplikacije preuzimaju odgovor našeg tela na potrebe za bezbednošću i društvenom interakcijom i istraživači su počeli da uviđaju koliko je to loše po nas.
Ukupno 89% studenata prijavilo je da osećaju “fantomske” telefonske vibracije, odnosno čuju poziv kojeg u stvari nema. Takođe, 86% Amerikanaca je reklo da proveravaju svoj mejl i naloge na društvenim medijima “konstantno” i da im to stvarno predstavlja stres.
Svetla na ruteru vam blinkaju, a niko ga ne koristi? Saznajte da li vam neko KRADE WiFi!
Endokrinolog Robert Lastig izjavio je za “Biznis insajder” da obaveštenja koja dolaze sa naših smartfona treniraju naš mozak da bude u skoro stalnom stanju stresa i straha uspostavljanjem memorijskog puta stres-strah.
To znači da predfrontalni korteks, deo mozga koji se normalno bavi našim najvišim kognitivnim funkcijama, potpuno podivlja i suštinski se ugasi.
Čim uđete u hotelsku sobu, kačite se na WI FI: Ovako sebe dovodite u VELIKU OPASNOST!
- Završite tako što radite gluposti. A te gluposti pretenduju da vas uvuku u nevolje – kaže Lastig.
MULTITASKING
Naučnici već dugo znaju ono što ljudi ne žele da priznaju – multitasking, u stvari, ne postoji. To važi za većinu, odnosno za oko 97,5% populacije. Ostalih 2,5 mogu uspešno da obavljaju više stvari odjednom.
Oni mogu da voze automobil dok pričaju na telefon, a da pri tome ne dovedu u pitanje svoju sposobnost da promene brzinu ili zakoče.
Svako se našao u ovoj situaciji: Koliku štetu nanosimo kompjuteru kada odmah izvučemo USB?
Ali, s obzirom na to da je svega 1 od 50 ljudi sposoban za to, mi ostali treba da se fokusiramo na jednu stvar u jedno vreme. To znači da kad god uzmemo pauzu da odgovorimo na novu poruku ili dobijemo obaveštenje od neke aplikacije na telefonu, mi smo prekinuti, a taj prekid ima svoju cenu.
Ponekad nas prebacivanje sa jednog zadatka na drugi košta svega nekoliko desetinki sekunde, ali u čitavom danu prebacivanja sa jedne na drugu ideju, konverzacija, transakcija na kompjuteru ili telefonu, ta cena se povećava i čini nas sklonije greškama.
Psiholog Dejvid Mejer procenjuje da prebacivanje sa zadataka može da oduzme čak 40% inače produktivnog vremena našeg mozga.
Svaki put kad se prebacimo na drugi zadatak, mi primimo dozu kortizola, hormona stresa. Prebacivanje uspavljuje naš misleći, razumni predfrontalni korteks a budi dopamin, hemikaliju za zavisnost.
Oduševićete se! Iz Evropske unije stigla naredba: Evo šta je neophodno kod kupovine telefona
Drugim rečima, stres koji smo izgradili pokušavanjem da uradimo mnogo stvari odjednom čini nas bolesnima i povećava zavisnost od prekidanja podsticanjem dopamina i tako nastaje začarani krug.
VREME NA TELEFONU = LENJ MOZAK
Naš mozak može da obradi oko 60 bitova informacija po sekundi. Što više zadataka obavljamo, više moramo da biramo kako ćemo koristiti našu dragocenu moć mozga.
Istraživači su otkrili da su inteligentniji, analitički mislioci manje aktivni na pretraživačima na svojim pametnim telefonima od drugih ljudi. To ne znači da vas korišćenje telefona za pretragu čini glupima, već prosto da ovi pretražuju manje jer znaju više.
Ali, veza između smajenog analitičkog razmišljanja i povećanog skrolovanja na telefonu postoji.
U istraživanju objavljenom ovog meseca, naučnici su otkrili neobičan problem – što više kliktanja, postova i skrolovanja uradimo, signali u mozgu postaju “bučniji”. Obično kad nešto uradimo više puta mi postajemo bolji i efikasniji.
DEPRESIJA I ZAVISNOST
Urpkos svemu, istraživači ne kažu da je korišćenje aplikacija automatski destruktivno, ali znamo da postoje određeni tipovi upotrebe koji su posebno štetni.
ŠTA?! Instagram najzad vraća FUNKCIJU za kojom su svi ŽALILI?! (FOTO)
Tako proveravanje profila na “Fejsbuku” dokazano čini mlade ljude depresivnima.
Igrice poput “Pokemona GO” ili aplikacije poput “Tvitera” mogu izazvati zavisnost i naterati vaš mozak da želi još.
Zavisne aplikacije su pravljene da nagrađuju vaš mozak zadovoljstvom kad dobijete “lajk” na fotografiju ili pozitivan komentar na post. Poput kockanja, to ima nepredvidljiv raspored i zove se “raspored varijabilnog odnosa”.
To se može videti svuda na internetu. Cene avionskih karata koje padaju na klik mišem. Gomila kauča koji su jedan minut tu, a sledeći ih nema. “Fejsbukova” obaveštenja koja se menjaju u zavisnosti od toga gde su vaši prijatelji i o čemu pričaju. Sve to izaziva zavisnost.
Lastig kaže da nije protiv tehnologije, već protiv one koja “varijabilno nagrađuje”, jer su one napravljene posebno da izazovu zavisnost da gledate još i još.
