BIĆE SUZA VEČERAS: Znate l' priču o Toti Frančesku? (FOTO + VIDEO)

Sada već davne 1989. godine sudbina se poigrala sa jednim momkom koji je odrastao u delu Rima po imenu - San Đovani. Toliko je bio zaljubljen u loptu i fudbal kao igru da je od malih nogu znao čime će se baviti u životu.

No, sve je moglo da se završi drugačije, i ko zna da li bi ova ljubav između Princa i Vučice ikada postojala da se njegova majka nije umešala i rekla jedno veliko NE ljudima iz Milana.

Naime, ispred vrata stana u kojem je živela porodica Toti pojavili su se ljudi iz kluba sa San Sira koji su po svaku cenu želeli da se mladi Frančesko preseli u grad mode. Međutim, njegova majka Fjorela nije želela ni da čuje za takvu opciju s obzirom da je njen sin bio mlad i da bi ga rani odlazak iz kuće verovatno izbacio sa koloseka kojim je ona planirala da ljubimac navijača Rome ide.

U današnje vreme kada roditelji prodaju sopstvenu decu za šaku evra i malo slave, ova žena je pravi primer kako jedna majka treba da se ponaša prema svom detetu. Toti je jednom prilikom rekao da sve što je postigao u životu duguje zapravo njoj. Ona ga je pratila na treninge. Čekala. Po kiši, suncu, snegu, ledu, čistila mu kopačke, prala majice, učila ga kako da postane čovek, kako da mu uvek porodica bude na prvom mestu. Kako je dom svetinja.

Sve je podredila tome da njen sin živi svoje snove.

Žena - Heroj.

Ljubav prema Romi se u porodici Toti prenosi sa kolena na koleno. Preko njegovog dede Đanluke - koga nikada nije upoznao, oca, njegovog brata Rikarada, do sina - Kristijana.

U svima je tekla žuto-crvena krv.

Krajem te nedelje u kojoj mu je "propao" transfer u Milan, Toti je po prvi put u životu otišao na Olimpiko. Otac mu je ispunio dečački san. Već tada je osetio da će duša, glava i srce biti Romino.

Znate kako je rekao legendarni Denis Bergkamp: "Kada počnete da navijate za neki klub, to radite, ne zbog trofeja, igrača ili bogate istorije, nego zato što ste u tom klubu pronašli sebe, pronašli ste mesto kome pripadate."

To je definicija ljubavi između Princa Rima i Rome, baš kao i svih nas koji smo nekim spletom okolnosti zavoleli određeni klub.

Naravno da je Frančesko imao svog idola - Đuzepea Đaninija, i on je Princ Rima kao i trenutni kapiten Rome, ali koje dete ga pa nije imalo? Kad proslavljate gol koji ste dali negde na ulici između dva kamena, morate skinuti majicu i uzviknuti nečije ime, to je aksiom pravog detinjstva.

Nekoliko nedelja kasnije, nakon što su videli šta sve ume sa loptom u dresu lokalnog Lodiđijanija, prešao je u klub koji obožava.

Na debi za 1. tim Rome čekalo se do tog 28. marta 1993. godine, kada ga je legendarni Vujadin Boškov uveo u 87. minutu umesto Ruđera Ricitelija na meču protiv Breše koji je Roma dobila 2:0 u gostima. 

Slažem se, Toti nije tip čoveka kao Havijer Zaneti. Argentinac nema nikakvu mrlju u karijeri, miran, tih i povučen tip. Još manje liči na Paola Maldinija, nije ni nalik Alesandru Del Pjeru.

Često je Frančesko Toti umeo da bude prgav na terenu, da dobija crvene kartone, da pravi faulove zbog kojih je dobijao salve uvreda i zvižduka... Sve je to u žaru borbe. Porazi umeju da zabole, baš kao i ljubav.

Ali, svima njima je jedno zajedničko - Porodica je svetinja, kako ona na privatnom planu, tako i ova, u kojoj su proveli nezaboravne trenutke u svojim karijerama.

Četiri idola. Četiri Mohikanca. Četiri igrača zbog kojih su mnogi zavoleli najvažniju sporednu stvar na svetu.

Nikada niste mogli čuti Zanetija, Maldinija ili Del Pjera, kako izađu pred novinare i kažu: "Želim seks svaki dan. Možda moja Ilari glumi orgazam ponekad, ali Frančesko Toti nikada nije omanuo u krevetu."

To je jednostavno Toti.

Mogao je prstom da izabere u kom će od velikih klubova da nastavi karijeru. Ok, reći ćete: Pa nije on igrao za šaku pirinča u Romi, nego je dobijao i po nekoliko miliona evra godišnje.

Tačno.

Samo, koliko znate igrača koji su zbog 500.000 više promenili sredinu, a posle su nestali sa fudbalske mape Evrope?

Mogao je da bira - Real Madrid, ali je rekao onu čuvenu: "Ne treba da napuštate svoje siromašne roditelje, kako biste živeli sa bogatim strancima."

Zvao ga je i Roman Abramovič u Čelsi, kada se ruski milijarder bukvalno razbacivao milionima, te je Toti mogao da upiše bilo koju cifru na blanko čeku, i bilo bi prihvaćeno bez pogovora, ali, Princ Rima je imao poruku i za njega: "Idi kod Sensija, kupi Romu, i biću tvoj igrač."

Ne postoje te pare i ti uslovi zbog kojih bi Toti napustio Romu. Zato ga navijači Vučice obožavaju i kunu se u njega. A, nije da mu je bilo lako...

Ne zaboravite, svaki profesonalni fudbaler želi trofeje, želi svake godine da igra u završnici Lige šampiona, a kao što i sami znate, Roma se i nije baš nešto pretrgla od trofeja u poslednjih 30 godina.

U tome i leži jačina njegove odanosti i vernosti klubu. Treba biti veran kad je teško. Imala je Roma i zastrašujuće loše periode, promene predsednika, odlaske najboljih igrača, užasne rezultate, Toti je bio tu.

Primala je Roma sedam golova u Mančesteru, Toti nikada nije rekao - igram sa prosečnim igračima, želim da budem deo Galaktikosa.

Nije tako vaspitan.

Ima jedan Skudeto sa Romom, dva Kupa i dva Superkupa Italije. Čak 16 puta je u svim navedenim takmičenjima bio vicešampion. Toti nije presavio tabak i rekao - dosta mi je, odlazim, ne mogu više ovako.

Bio je prvak sveta, što još nije pošlo za rukom igračinama kao što su Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo. U onoj godini kada je Italiju tresao "Kalčopoli" i kada je fudbal na "čizmi" spao na najniže grane. Momci iz reprezentacije su se izdigli, i obradovali čitavu Italiju.

Kakvo vreme dolazi i u šta se fudbal pretvorio, tek ćete postati svesni ko je i šta bio Frančesko Toti.

On jednostavno ne može bez Rome, niti Roma može bez njega. Najverovatnije će i dalje ostati u klubu, kao desna ruka sportskog direktora Monćija, a njegovim odlaskom u penziju, konačno će jedan momak postati kapiten Rome i skinuti sa sebe titulu "Večnog zamenika kapitena."

Danijele De Rosi će nastaviti tamo gde je Frančesko Toti stao, a kako sada stvari traka će ponovo čekati Totija. Ali, Kristijana. Jer i većina navijača Rome je svesna da trenutno nijedan igrač Vučice nije ono što se na tribinama Olimpika traži - Lider. Vođa. Idol. Neko u koga se tribina kune.

Živi bili, pa videli.