ZAŠTO SMO DOŽIVELI DEBAKL? Pešićeve odluke, treba li nam uopšte Jokić, bezgrešna uprava i "ja krivac"
Čekamo niz alibija...
Ne može nam niko ništa, prošetaćemo se do zlata, Pešić stari lisac, Jokić najbolji na planeti, Vasa MVP... Sve ovo za četvrtinu i po postalo je: Ova ekipa nema karakter, pali smo na prvoj prepreci, Pešić je oterao Teodosića i upropastio sve, da li bi Adetokunbo dopustio da Grci izgube ovako kao što je Jokić, Vasa lažni MVP.
Želiš uzbudljivu avanturu? POLETI krilima AVIATORA i OSVOJI X BOX KONZOLU!
DAN ŽALOSTI U ZEMLJI KOŠARKE: Zar je važno ko je KRIV? Ovo je poslednja OPOMENA, jer biće još GORE
BRŽI OD DANILOVIĆA: Stojko Vranković podneo ostavku na mesto predsednika KS Hrvatske
Košarkaši Srbije poraženi su od Italije u osmini finala Evrobasketa i time srušili snove brojnih Srba koji su verovali da će Orlovi osvojiti šampiona Starog kontinenta.
Sada su svi ogorčeni, razočarani, svi traže utehu i krivca, mada njega nije ni potrebno naći, potrebno je samo ne dozvoliti da se on ponovi.
Sada se otvara Pandorina kutija problema u reprezentaciji. Do nedavno delovalo je kao da je sve savršeno, skockano, uklopljeno, a sada...javljaju se brojna pitanja bez odgovora, ili se o odgovorima ćuti. Krenimo redom...
Pešićeve odluke
Na najžešćem udaru kritika je selektor Svetislav Pešić. Pre svega zbog nejasnih poteza u susretu sa Italijom, kada rivalov nalet nije presekao ni jednim tajm-autom, već je sve vreme delovao smireno, kao da sve konce drži u svojim rukama, a zapravo su "lutke" bile upravljane po tuđim taktovima.
Tako smiren i staložen, nasuprot sebe imao je temperamentnog Đanmarka Poceku, koji je proživljavao svaki napad svog tima, dok nije bio izbačen, a izbačen je upravo zbog prevelike srčanosti. Mnogi su u toj njegovoj "žrtvi" videli iskru preokreta Azura.
Takođe, gorući problem u danima pre prvenstva bio je izostanak dugogodišnjeg kapitena Srbije, Miloša Teodosića. Javnost je bila podeljena, mnogi su stali na stranu plejmejkera, dok su neki smatrali da je selektor sa punim pravom to uradio, pošto on jedini zna kakvu koncepciju ekipe želi.
Međutim...objašnjenje koje je Svetislav Pešić dao je to da "iz poštovanja prema liku i delu Teodosića, ne želi da ga uvrsti u ekipu, ako nije glavni, a u ovom trenutku smatra da plej ne bi bio glavni".
Ukoliko je iza svega stajalo nešto drugo, poput nesuglasica, nepoštovanja pravila i slično (kako se tih dana šuškalo), selektor je to morao javno da objasni, a ne da sve "upakuje" pod veo "igračkog kadra".
Treba li nam uopšte Nikola Jokić?
Dvostruki uzastopni MVP najjače košarkaške lige na svetu ovog leta odlučio je da bude uz nacionalni tim, ne iskoristi pauzu posle naporne sezone i stane rame uz rame sa ostatkom naše ekipe i pokuša da svojoj zemlji donese zlato.
Sa druge strane, on je iz sebi znanih razloga nekoliko puta odbijao dres sa nacionalnim grbom, što je možda i napravilo podele u javnosti ali i samoj selekciji, jer je on bio igrač koji je uvek pozivan, dok drugi koji su se odazivali i kad on nije mogao, sada su morali da "ispadnu iz konkurencije" jer je centar Denvera ovoga puta na raspolaganju.
Najbolji košarkaš današnjice bio je jedina svetla tačka naše reprezentacije u meču sa Italijom i potpuni lider selekcije na ovom Evrobasketu. Da li je to možda bila tačka pucanja i "manjka agresivnosti" u ključnim trenucima, kada ostali igrači šta god da urade, biće u senci MVP-a NBA lige.
Ovo prvenstvo je savršen pokazatelj Jokićevog kvaliteta. Videli smo koliko je dominantan i koliko igrački znači, ali postavlja se pitanje, kako smo bez njega, i sa slabijim timom, u jačoj konkurenciji dolazili do medalje, a sada sa njim nižu se neuspesi.
Ja, krivac!
Ogroman udeo krivice imaju i mediji, koji su od samog starta pravili atmosferu kao da smo nedodirljivi, nepobedivi, neuporedivi sa ostatkom. Pitanje je samo sa koliko razlike ćemo koga dobiti, ko to gleda samo da izbegne nas, kako svi samo misle o nama. Potez svakog od naših igrača je "vredniji i bolji" od istog učinka nekog drugog. Svaka pobeda je istorijska, a svaki neuspeh potpuna kataklizma.
Svaliti na selektora
Posle epohe legendarnog Dude Ivkovića, na "vruću klupu" Srbije seo je Aleksandar Đorđević, koji je često sa "okrnjenim" sastavom beležio blistave rezultate. Srebro na Mundobasketu 2014. godine i isto odličje dve godine kasnije na Olimpijskim igrama u Riju - posledica su činjenice da su oba finala izgubljena od američkog drim tima.
Godinu dana kasnije, Srbija je bez 80% tima otišla na Evrobasket i na njemu osvojila srebro, porazom u finalu od Slovenije u izuzetno tesnom meču.
Već tu je krenulo nezadovoljstvo Đorđevićem, koji je kulminaciju kritika doživeo na Svetskom prvenstvu 2019. godine, kada je Srbija u četvrtfinalu izgubila od Argentine. Tada su svi uprli prstom u legendu naše košarke, jer "nije umeo da iskoristi prisustvo Jokića" na pravi način.
Đorđević je odmah posle kiksa napustio mesto selektora, na njegovo mesto došao je Igor Kokoškov, koji se zadržao do prvog neuspeha, a to je bio poraz takođe od Italijana, kojim smo ostali bez plasmana na Olimpijske igre.
Gde je tu uprava? "Da se Vlasi ne dosete"
Kada god se desi neki neuspeh, kao da po direktivi prvi stradaju oni na "nižim pozicijama". Odmah selektor, odmah neka slabija atmosfera u timu, iza koje se uvek sakriju oni na čelu.
Predsednik Košarkaškog saveza Hrvatske Stojko Vranković podneo je ostavku na tu funkciju, videćemo kakav potez spremaju naši. Ostavka ili alibi..alibi, ili ostavka, za promenu. Nešto očigledno ne štima.
BONUS VIDEO: Ko je kriv za debakl u Berlinu?
