UVESELJAVAO JE GROBARE: Čime se sad bavi? (FOTO)
Proslavljeni as na novom početku.
Navijači Partizana rado se sećaju Uroša Tripkovića. Neumorni bek uveseljavao je Grobare, naročito u utakmicama Evrolige, sjajne partije odvele su ga i u reprezentaciju Srbije.
- Sa igranjem sam završio u 28. godini. Jednog dana samo sam rekao – dosta je bilo. Sa 15 sam došao u Partizan, igrao Evroligu, ostao je žal što nisam napravio bolju karijeru. U principu, mogu da budem zadovoljan, sa crno-belima sam uzeo sve na domaćoj sceni, bio učesnik četvrtfinala Evrolige 2009. a u nacionalnom timu osvojio evropsko srebro... - evocirao je uspomene Tripković.
Povrede su mu, ipak, bile najveći rival, pa je 2014. odlučio da kaže „gotovo“.
- Dvostruka operacija kuka i nerva na stopalu, naterala me je da prekinem karijeru. Imao i prelom koščice na desnoj ruci, pregršt povreda do 27. godine je stvarno previše.
Uroševo ime je i na listi najboljih trojkaša najelitnijeg evropskog takmičenja. Samo dva igrača, nalaze se ispred njega, sa manje odigranih mečeva, a više datih trojki. U tandemu sa Novicom Veličkovićem i Milenkom Tepićem, činio je okosnicu kod trenera Duška Vujoševića.
- To je velika privilegija, trudio sam se uvek da ostavim srce na terenu.
U međuvremenu, počeo je da se bavi poljoprivredom. Maksimalno je fokusiran na nove obaveze, a u Prijeljini, blizu rodnog Čačka, kupio je zemljište. Na njemu je minule jeseni zasadio oko 1500 sadnica borovnice, čime se ponosi.
- Bilo je i drugih ideja, ali sam prvo postavio pitanje da li bih stvarno voleo da se time bavim?Ukoliko čovek ima mogućnosti za tako nešto, treba to da iskoristi. Većina ljudi krene nešto da radi, pa odjednom prestane, jer nema interesa.
Ljubav se rodila?
- Našao sam nešto što me ispunjava. Nisam hteo da mi predstavlja opterećenje, već da to zavolim i spojim posao sa hobijem. Zanimaciju sam pronašao u voćarstvu i uzgajanju borovnice – istakao je Uroš Tripković, za čačanski „Glas“.
Koliko je se posvetio novim izazovima, govori primer da je ugradio protivgradnu mrežu, konstantno učio o proizvodnji i plasmanu voća, dok su mu veliku podršku pružili rodbina i prijatelji. Ni činjenica da je stacioniran u Beogradu, nije omela nekadašnjeg miljenika Grobara da neretko navrati do Preljine i obiđe plodove.
