SRPSKA BRAĆA U AMERIČKOM FUDBALU: Biju nas, ali bijemo i mi (FOTO)

U fudbalu smo imali braću Milka i Boška Đurovskog, u odbojci Nikolu i Vanju Grbića, u rukometu Nenada i Predraga Peruničića, a sada imamo braću i u američkom fudbalu. Reč je o Nikici (23) i Milošu Đekiću (21).

SPREMAN SPISAK ZA DUELE U AZIJI: Da li će ga SAOPŠTITI Muslin ili neko DRUGI? (FOTO)

KRSTIČIĆ UTUČEN: Šteta što navijači dolaze samo na bitne mečeve (FOTO)

Sa njim smo pričali kako su počeli da treniraj američki fudbal, kakav je stepen povrede i zašto je bitno druženje u ovom sportu..

- Brat je prvo krenuo da trenira na nagovor druga, koji je ranije igrao. Mene to nije zanimalo dok nisam počeo sa njim da pratim NFL. Tada nisam znao uopšte pravila, pokušavao sam da ih shvatim, ali mi nije ništa bilo jasno. Krenu pa stanu, nema igre. Ubrzo su nakon toga su me zvali iz bratovog kluba (Zemun Pirates) krupan si dođi, dođi. Prihvatio sam poziv, došao sam. Brzo sam naučio pravila, pa su me stavili na ofanzivnu poziciju i svidelo mi se. Tu sam i dan danas, kaže za Srbiju Danas Miloš Đekić (21), koji je tek godinu dana u ovom sportu.

Njegov brat Nikica je dve godine duže, pa samo sa njim popričali o elementu koji daje čar ovog sporta, a to su udarci.

- Kao defanzivac više udaram ljudi, ali se desi se i da mene udare. Brzo sam se navikao na udarce. Mada su i drugim sportovima događaju su udarci i povrede. Videli ste Kajro Irving na utakmici u NBA loše je doskočio, iskreno je zglob i ta povreda će ga koštati cele sezone. U našem sportu ih ima više, jer je kontaktni sport. Međutim ako se redovno trenira i ako primenjuje tehnika povrede se smanjuju na minimum. - kaže Nikica, dok se na ovu temu odmah uključio njegov mlađi brat.

- Udaramo se kacigama, obaramo se, ma ima svašta. Povrede su normalne i njih se ne plašim. Dosada sam ima sam neke sitne povrede, uganuće prsta. Ništa strašno.

Miloš je krupan, dok je Nikica nešto sitnije građe. Zanimalo nam kao se Nikica hrani da dobije više na masi.

- Unosim dosta proteina, mesa. Bitno je da se kvalitetno hranim, jer se dosta trošim na treninzima, utakmicama, koji traju po dva-tri sata. Veliki su napori i posle mečeva izgubimo po dve tri kile.

Za kraj samo sa braćom popričali kako je moguće njih 50, koliko ih je u tim dobro slažu. Miloš nam je otklonio tu dilemu.

- Tim ne može da funkcioniše ako nismo dobri drugari. Ako jedan igrač pogreši, cela akcija i utakmica može da propadne. Zato igraju ljudi koji vole ovaj sport. Kada dođe neko da trenira nedelju dana i ok je momak, ako ne zavoli sport ne može dalje da trenira. Zato pozivam samo dobre drugare da nam se priključe- rekao je Miloš Đekić.