Кажу да је услове за обарање овог рекорда поставио Хитлер (ВИДЕО)
Невероватно!
Ни један аутомобил на свету све до 2017. године није успео да сруши рекорд од 432,59км/х који је Рудолф Караћола постигао давне 1938. године
Најбржи аутомобили на свету су ствар престижа, буде оне дечачке емоције у нама и само шачица богатих се истим може похвалити. Koenigsegg Агера РС је 4. новембра 2017. године са брзином од 447,237 километара на час постала званично најбржи серијски аутомобил на свету и прекинула доминацију Bugattija Veyron, који је готово суверено владао од 2005. године. За разлику од Бугатија који је рекорд поставио на приватној писти, Конегсег је рекорд поставио на деоници од 19 км регуларног пута у Невади.
Овим успехом званично је оборен рекорд за серијска возила и преузели круну у своје витрине. Ипак, мало ко је у датом тренутку знао да је истовремено Конегсег оборио рекорд који је пркосио читавих 79 година.
Погледајте како изгледа када "подивља" ауто од 1.500 коња (ВИДЕО)
Ко не носи маску у аутомобилу ризикује велику казну
Давног 28. јануара 1938. године Рудолф Караћола је за воланом прототипа Мерцедеса W125 на деоници аутобана између Франкфурта и Дармштада постигао брзину од невероватних 432,59км/х. Подвиг вредан дивљења за сва времена је био резултат фанатичне Немачке упорности и тријумф њиховог инжињеринга, под будним око Нацистичке партије.
Само пар месеци након што је преузео власт 1933. године, Адолф Хитлер је започео изградњу првог аутопута у свету, немачког аутобана. До 1936. године, преко 130.000 људи је директно било укључено у изградњу мреже путева. Истовремено, желећи да покажу супериорност свог инжињеринга, Хитлерова влада је одлучила да спонзорише гранд при болиде Мерцедеса и Ауто Униона. Резултат је био суров по конкуренцију, која једноставно са приватним тимовима није могла да испрати улагања немачког двојца.
У то доба сви гран при болиди су били обојени у тркачке боје земље из које долазе. Италијански су били "rosso цорса", британски "рацинг греен", док су немачки аутомобили били сребрни. Разлог је била жеља да болиди буду што лакши и стога нису били обојени, већ је сребрна била боја "голих" алуминијумских панела. Тако је 1932. године један Мерцедесов болид током радио преноса назван "сребрном стрелом" и то име потом усвојено за возила немачког дуа.
Посебну доминацију је остварио мерцедес са болидом фабричке кодне ознаке W125, који је представљен за сезону 1937. године. Болид тежак само 750кг је био погоњен редним осмоцилиндричним агрегатом са две брегасте у глави, који је развијао рекордних 637КС. Рекорд оборен тек у турбо ери Формуле 1 почетком ’80.-их година.
Увидећи потенцијал болида који су имали, а у жељи да промовишу своје тек изграђене аутопутеве и докажу своју супериорност, немачка влада одлучује да спонзорише обарање брзинског рекорда на јавним путевима. Мерцедес и Ауто Унион су добили одрешене руке да креирају своја возила у ту сврху. Обе компаније се одлучују на сличне пројекте, постављајући аеродинамичне каросерије на своје гранд при болиде у покушају да баш они заузму трон.
Увидевши да се постојећи агрегат W125 болида не уклапа у пројектовану аеродинамику, Мерцедесови инжињери су одлучили да постојећи агрегат замене знатно нижим В12 агрегатом под углом од 60 степени, са 48 вентила и дуплим брегастим осовинама у главама. Радна запремина је била 5.6 литара. Додата су два турбокомпресора и резултат је чак 765КС снага.
Следећи корак је било хлађење агрегата, што је био велики проблем, обзиром да је услед аеродинамичких захтева хладњак агрегата морао бити уклоњен, како отвор истог не би нарушио отпор ваздуха од само 0,157 Цд-а. Проблем је решен уградњом резервоара у који је било складиштено 5кг леда, кроз који је кружило 44 литара воде.
После пар пробних вожњи са различитим успехом, 28. јануара 1938. године, све очи су биле упрте у Рудолфа Караћолу за воланом Мерцедеса и Бернда Розмајера за воланом Ауто Унионовог В16 болида тип Ц, такође модификованог за овај подухват.
Караћола поставља рекорде за просечне брзине у "летећем" километру од 432,7 км/х и 432,4 км/х за "летећу" миљу у оба правца. На ред је дошао болид Розмајера који губи контролу пре брзини од око 400 км/х и страда на лицу места. После трагичног догађаја, одлучено је да се нови покушај Караћоле не обави.
Понесени славом, убрзо потом влада одлучује да спонзорише нови покушај Мерцедеса у обарању сопственог рекорда. За ту сврху конструишу болид Т80, са В12 агрегатом радне запремине чак 44.5 л, који је развијао 3.500КС. Пројектована брзина је била приближно 650км/х.
Ипак, како је Други Светски рат увелико куцао на врата саме Немачке, од покушаја обарања рекорда се одустало.
Седамдесет девет година након "сребрне стреле", Агера РС са 1.341КС, радијалним гумама специјално развијеним за овако високе брзине, карбонском каросеријом, тркачким горивом и више електронике од лунарног модула мисије Аполо 11 који је освојио Месец, Агера коначно обара рекорд Рудолфа Караћоле - и то за само 14,6 км/х. Ипак, његова сребрна стрела данас поносно стоји на зиду, попут НЛО летелице, у Мерцедесовом музеју у Штутгарту, носећи епитет најбрже сребрне стреле свих времена!
