ВУЛКАНСКО ГОРИВО уместо електричних аутомобила: Спас и за бензинце и за животну средину?

Ера електромобила је увелико почела, готово да нема великог произвођача аутомобила који већ није произвео или није најавио један или више електричних модела. Зато не треба да чуди што се електрични погон види као главна алтернатива фосилним горивима.

Има, међутим, и оних који се са тиме баш и не слажу. Porsche већ неко време ради на развоју синтетичких горива за СУС моторе, руски научници истражују побољшани модел процеса сагоревања... а ови напори усмерени на проналажење другачијег алтернативног погона сада добијају још једног савезника.

Познати шведски произвођач суперспртских аутомобила Koenigsegg још једно је име на листи оних који не желе да одустану од бензинских мотора. Решење за смањење количине издувних гасова и загађење у Koenigseggu налазе у вулканима!

Оснивач и извршни директор компаније Кристијан фон Кенигсег истиче да су вулкани веома занимљив као извор чисте енергије. Као илустрацију за ту тврдњу, он наводи пример Исланда, острвске државе која угљен-диоксида кога емитују полуактивни вулкани прерађује у метанол. Тај метанол се користи у постројењима у којима производе друга горива, као и за погон бродова, па га је исто тако могуће користити и као "потпуно ЦО2 неутрално гориво за погон моторних возила", тврди Кенигсег у интервјуу за агенцију Блоомберг.

Реч је о петрохемијској технологији која се користи за производњу вулканола. Угљен-диоксид фослиног порекла кога испуштају вулкани се хвата, а електрична енергија добијена истим геотермалним деловањем се користи се за стварање водоника у процесу хидролизе. Тим поступком се добија метанол који загађује мање од бензина, како у самом процесу производње (70 одсто мање), тако и у експлоатацији (чак 90 одсто мање), што свакако доноси значајну корист за животну средину.

Последњи модел шведског произвђача Koenigsegg Гемера, хибридни суперспортиста са 1.724 коњске снаге, већ за погон моће да користи вулканол. То синтетичко гориво ми омогућава много чистије сагоревање и не оставља заостале честице у мотору, као што је то са нафтним дериватима случај.

Проблем вулканола, међутим, лежи у чињеница да се, због природне ограничености ресурса, не могу добити велике количине тог горива за масовну употребу. Можда је за утеху то би га, ако би се прозводио на више места на свету, вуланол могао да задовољи потребе суперспортских аутомобила, чији снажни мотори великих запремина више троше и емитују веће количине отровних честица.