СКАЧУ ЦЕНЕ ОВИХ НАМИРНИЦА: Производи се у Србији, а због вредности се чини као да је увезено - ко у том ланцу највише зарађује?
Утицала и пандемија коронавируса
Домаће воће и поврће увелико је на тржишту. Судећи по ценама у већим градским центрима, чини се као да није произведено у овдашњим пластеницима, воћњацима и на њивама. С друге стране, многи произвођачи кажу да им је откупна цена изузетно ниска. Шта се дешава на путу од произвођача до потрошача и ко у том ланцу највише зарађује?
САВЕТИ КАКО ДА ОБОРИТЕ ЦЕНУ СТАНА ЗА СИГУРНИХ ПЕТ ОДСТО: Искористите све погодности које вам се пружају - има их много
ОД СУТРА СТУПА НА СНАГУ НОВА МЕРА У ГРЧКОЈ: Казне су огромне, боље не покушавајте да фалсификујете сертификат
Момировић: На Моравском коридору и током ноћи интезивни радови
Цене лубеница, диња, парадајза, кајсија, нектарина, по правилу би требало да буду више на почетку сезоне него у пуној сезони. Међутим, већ годинама потрошачи имају утисак да се цене воћа и поврћа током целе сезоне не мењају.
И док се у појединим деловима земље на пијацама и у маркетима, на пример, парадајз и паприка продају и за 200 динара по килограму, произвођачи кажу да је откупна цена изузетно ниска. Слично је и са осталим воћем и поврће.
- Много се улаже, много се трудимо, али остане врло мало ове године - рекла је Марина Станисављевић, пољопривредни произвођач из Пејковца.
- Шта продамо на мало, ту је цена већа. Шта не можемо, продамо на велико накупцима", навела је Снежана Михајловић - пољопривредни произвођач из Пејковца.
У Привредној комори Србије кажу да би удруживање могло да реши проблем ниских откупних и високих продајних цена, јер се тако смањује број посредника у ланцу од произвођача до потрошача.
- Ту је специфична повртарска производња где немате пуно организованих произвођача, где немате великих задруга које организују производњу и наступају на тржишту као један понуђач робе који може да диктира и квалитет и друге услове - навео је Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС.
Додао је да се у тој ситуацији појављује простор за међупосреднике који ће организовати сакупљање са већег броја имања и они су ти који даље преговарају и продају робу и додају одређену цену прозводу, а то би могло да се избегне другачијом организацијом производње.
Пандемија коронавируса довела је и до поскупљења хране. Подаци Организације за пољопривреду и храну показују да су пољопривредни производи у просеку скупљи за више од 30 одсто.
Највећи поремећај на тржишту види се код ратарских култура, пре свега, код соје и кукуруза, јер велике земље попут Кине и Америке праве залихе.
С друге стране, и навике потрошача утичу на повећање цена воћа и поврћа, јер се последњих годину и по дана многи окрећу здравијим начинима исхране.
