ЧЕКАЈУ НАС НОВА ПОСКУПЉЕЊА? Талас инфлације ће и у Србији и свету доживети врхунац већ у децембру

Висока инфлација која мучи свет могла би, у најбољем случају, да попусти већ с почетка следеће године и онда би се лакше ушло у нормализацију и враћање на пре-ковид стање, уколико то пандемија и њени нови сојеви допусте, кажу економски стручњаци.

ВЕЛИКЕ ОСЦИЛАЦИЈЕ НА ЕВРОПСКОМ ТРЖИШТУ: Цена гаса ВРТОГЛАВО ПОРАСЛА, премашила 1.400 долара

ВЕЛИКЕ ОСЦИЛАЦИЈЕ НА ЕВРОПСКОМ ТРЖИШТУ: Цена гаса ВРТОГЛАВО ПОРАСЛА, премашила 1.400 долара

ЦЕНЕ НОВОГОДИШЊЕГ АСОРТИМАНА СКОЧИЛЕ ЗА 300 ОДСТО! Јелке и до 100.000 ДИНАРА, а ове су најтраженије

ЦЕНЕ НОВОГОДИШЊЕГ АСОРТИМАНА СКОЧИЛЕ ЗА 300 ОДСТО! Јелке и до 100.000 ДИНАРА, а ове су најтраженије

ДА ЛИ СТЕ НА СПИСКУ? ПОВИШИЦА И ДО 10.000 ДИНАРА: Расту плате ВЕЋ ОД ЈАНУАРА у овим секторима

ДА ЛИ СТЕ НА СПИСКУ? ПОВИШИЦА И ДО 10.000 ДИНАРА: Расту плате ВЕЋ ОД ЈАНУАРА у овим секторима

- Надамо се да ће попустити енергетски притисак, који је и најснажнији фактор што се тиче инфлације. За то има добрих изгледа јер се и цене нафте неколико месеци одржавају на приближно истом нивоу, додуше високом. Са том стабилношћу и међугодишња инфлација ће бити мања, када то дође на ред да се урачуна. У децембру ће бити достигнут максимум инфлације, уколико не буде неких великих поремећаја на енергетском тржишту - каже Иван Николић, експерт са Економског Института у Београду и члан Савета гувернера НБС.

Инфлација расцепила свет

А управо је неочекивано висока инфлација оно што је поделило свет ових дана. После две године синхронизоване акције у савладавању последица ковидом изазване економске кризе, пре свега огромним новчаним стимулисањем привреде, централне банке света ових су се недеља поделиле практично у два табора. У једном су америчке Федералне резерве (Фед), и неке мање централне банке, које су кренуле или само што нису почеле са програмом укидања стимулација. У том табору су и Бразил, Русија, Норвешка, Мађарска, Чиле…

С друге стране су Кина и Турска, земље које додатно појефтињују новац својим економијама, док се Европска централна банка, Банка Јапана и Банка Енглеске још држе у средини и меркају ситуацију. Ту је негде и позиција српске централне банке, која још не дира референтну каматну стопу али је почела благу дестимулацију преко репо акција са банкама.

- Имамо два конфликта интереса, високу инфлацију која је на нивоу који није виђен у САД (6,7 одсто) и Европи (4,4) деценијама али и оне компаније које су се већ "навукле“ на тај јефтин новац и без њега не могу, па је сада незгодно изаћи из свега тога. То ствара и политички притисак у САД, али и у Европи - истиче Николић.

Не ваља ни пребрзо, али ни преспоро

У Србији је инфлација увелико пребацила седам одсто, а Михајло Гајић из Либека (Либертаријански клуб), каже да то, нажалост, није нешто што "нисмо видели деценијама“.

- Заборавли смо брзо да смо и 2011. имали оволику инфлацију, 2012. још и већу, да не спомињемо хиперинфлацију из деведесетих година прошлог века, која је Србију сместила као пример у светске уџбенике економије. Због тога је и очекиван опрез Народне банке да не претера са реакцијом, чак и са ово мало реалних могућности које поседује - наглашава Гајић.

Инфлација је у Србији у новембру достигла 7,5 одсто на међугодишњем нивоу. Највише су том нивоу цена допринела поскупљења хране. Цене непрерађене хране су у новембру, у односу на исти месец прошле године, повећане за 20,7 одсто, од тога само поврћа 23,8 одсто, свежег меса од 22,6 процената, а свежег воћа од 18 посто.

Из НБС су саопштили да је три четвртине међугодишње инфлације у новембру било опредељено кретањем цена хране и енергената. Када се из калкулације искључе цене хране, енергије, алкохола и цигарета, остане инфлација од три одсто.

Српска централна банка је у позицији "седи и гледај“ на светску сцену где је реакција такође успорена.

- Велике централне банке Фед и ЕЦБ пре свега, се држе процене да ће се тај инфлаторни притисак који долази од енергената и цена хране брзо издувати. Неповољна околност за доношење рестриктивних одлука је и то што би њихове последице биле ограничавајуће по питању привредног раста и опоравка од епидемије. У САД би с тим боље прошли јер могу да буду задовољни темпом свог опоравка али у Европи свакако не. Тамо и ако се понови раст из трећег тромесечја ЕУ и даље неће достићи претпандемијски ниво. Томе се ЕУ може надати тек средином следеће године. И то је велики заостатак а сад имамо и нова затварања - објашњава Николић.

Проблем је што превише волимо евро

Исте разлоге за опрез има и Народна банка Србије.

- Проблем је што је српска економија високо евроизована. Привреда и даље све рачуна у еврима, као и грађани када говоре о нечем скупљем, цени стана или аутомобила, а банке дају кредите везане за страну валуту. Због тога НБС нема могућност да контролише ниво цена у Србији кроз стандардне алате, као што је референтна каматна стопа, јер та каматна стопа "ради“ само за динаре. А онда ту је и дугогодишње опредељење за стабилан курс као сидро против инфлације, које је у последњих пет година донело позитивне ефекте по економска кретања у земљи и прилив страних инвестиција. Због тога на економију пресудно утичу одлуке оног који креира количину евра, а то је Европска централна банка. И докле год ЕЦБ не учини нешто поводом количине новца на тржишту, шта год да уради НБС неће имати пун ефекат  - наводи Гајић.

Он истиче да би Народна банка могла да "уради много више" али…

- Онда би могло да се постави питање да ли би била скупља дара него мера. Јер ако превише порасту каматне стопе, то би могло да направи проблеме са ликвидношћу у привреди, а НБС свакако не жели да покрене такав неки економски импулс. Оно што ми имамо сада са инфлацијом још је последица превише новца у систему које креирају централне банке у Европи и САД, а премало робе и услуга, па кад много новца "јури“ мало робе увек јој порасте цена. Док се потпуно не опораве ланци производње и трговине и не уравнотежи количина новца, цене ће расти - закључује он.

А аналитичари процењују да ће тако и остати, свакако док не прође предстојећа празнична сезона, која је и иначе у трговини "редовно ванредно стање" а можда и док се не оконча и зима и грејна сезона, када ће због мање тражње морати да спласну и цене енергената.