Енергетски мегапројект годинама је стајао због рата у Сирији: Ако се сада ствари покрену, то би био још један ударац за Путина

Катарско-турски гасовод као алтернатива гасу из Русије одавно се помиње као један од фактора рата у Сирији. О овој теми писали су бројни западни медији још 2015. године, а већ се чује да је сменом руског савезника, сиријског председника Башара ел Асада, политичка препрека пројекту којим би се катарски гас преко Сирије пребацио у Турску. и на Европу је нестао. Међутим, препреке за реализацију идеје и даље постоје на терену, чак и сада када је Асад ван укрштенице.

Поменути пројекат је замишљен као алтернативни начин смањења зависности Европе од руског гаса, а требало је да буде повезан са пропалим гасоводом Набуко, који је замишљен као спона Турске и Аустрије која би допремала гас из каспијског региона у Европа.

Катар је један од највећих светских извозника природног гаса, посебно течног природног гаса (ЛНГ). Гасно поље North Доме једно је од највећих гасних поља на свету, а због своје локације Катар данас извози морским путем.

Бројни планови за диверсификацију гасних рута за снабдевање највећег тржишта, оног европског, пропали су из више разлога, али највећи је јака и жестока конкуренција добављача гаса. Неколико геополитичких фактора посебно је утицало на судбину катарско-турског пројекта, који би копненим путем преко Сирије извозио катарски гас у Европу. Први је, наравно, рат који је избио у Сирији 2011. године. Велики грађански сукоб и ратна разарања која су уследила уништила су могућност изградње било какве инфраструктуре кроз ту земљу. Осим тога, Турска је као кључна транзициона земља имала лоше односе са Сиријом, а и Русија је имала интерес да задржи монопол на гасоводе који завршавају у Европи, па је била против тог пројекта.

Због рата у Сирији, нестабилности и несугласица у блискоисточном региону, идеја о транспорту катарског гаса преко Сирије у Европу је од тада скоро потпуно напуштена. Гас из Катара у Европу углавном долази преко ЛНГ терминала, а у Европи постоје и алтернативе као што су руски гасоводи и енергетски пројекти из других региона као што је Азербејџан.

Русија је традиционално највећи добављач, али се то преокренуло након покренуте агресије на Украјину 2022. године. Остали извори укључују Норвешку, са домаћим гасним пољима, затим ЛНГ гас, углавном из САД и Катара, и гасоводе из Алжира (подморски) и Азербејџана (преко Турске).

Извор: Србија Данас/Јутарњи лист