Ево шта се све може да се деси након санкција НИС-у: Три сценарија која чекају српску привреду

Званичан документ још није стигао на врата српских власти, а према сазнањима "Блиц Бизниса” ни на адресу НИС-а, па се може само претпостављати шта он садржи. Реч је о документу донетом средином новембра, уочи председничких избора у Америци, и могао би да забрани Србији, тачније НИС-у, увоз нафте јер је ова компанија у већинском руском власништву.

Пошто садржај документа још није познат, постоји неколико опција шта би то могло да значи.

Блокада сирове нафте

Једна је укидање свифта НИС-у, односно блокада плаћања сирове нафте и ако би негде успела да је набави. Друга, можда извеснија верзија, јесте забрана транспорта преко ЈАНАФ-а , односно хрватског гасовода којом стиже до панчевачке рафинерије. Ово тим пре што двогодишњи уговор закључен са НИС-ом и ЈАНАФ-ом истиче 31. децембра, па је логично претпоставити да неће бити продужен.

Према том уговору, НИС је резервисао капацитете ЈАНАФ-а за транспорт 6,2 милиона тона сирове нафте (плус-минус 10 одсто) по принципу “пуно за празно”. Притом је кроз тај нафтовод најмање руске нафте стизало, већ највећим делом, две трећине, из Ирака и Казахстана.

У оваквом сценарију, уколико се не да додатни рок да се Србија снађе у овој ситуацији, проблем би могао да има значајне економске последице, јер би од јануара НИС могао да се ослони само на резерве које има и оне које држава Србија поседује у својим резервама. То би могло да угрози функционисање привреде и због тога српске хитно траже решење јер у супротном сировина неће стизати до панчевачке рафинерије на прераду. Једно од решења би свакако био и покушај да смање удео већинског власника, Гаспром њефта и Гаспрома, који је сада 56,15 одсто, на испод 50 одсто. Ипак, питање је да ли ће и под којим условима руски партнер пристати.

И сам председник Александар Вучић засад не зна у ком смеру би то могло да иде и колико би Србију то коштало.

- Реч је о вероватно најтежим санкцијама. Остаје нам да сачекамо коначни акт. Предстоје нам разговори са Русијом, да видимо да ли (власништво) може да се смањи само испод 50 одсто, да ми купимо један део. Или не смемо уопште, не знам. Разговараћу са и са Американцима - рекао је Вучић за Информер.

Према подацима Централног регистра хартија од вредности, Гаспром њефт и Гаспром имају 56,15 одсто власништва у бившем државном гиганту, док је 29,87 одсто у власништву Републике Србије, а остатак у рукама малих акционара и грађана. Србија је 2008. продала 51 одсто акција српске државне нафтне компаније НИС руској компанији Гаспром њефт без тендера за 400 милиона евра у оквиру нафтно-гасног аранжмана између Србије и Руске Федерације.

Неизвесно је шта ће се у оваквом распореду карата десити и са Петрохемијом, односно стратешким уговором који је потписан прошле године. Овај губиташ би могао опет да падне на леђа српских пореских обвезника, а притом би и планиране инвестиције пале у воду. Ту је и гасни споразум који је у пакету био увезан 2008. године приликом продаје НИС-а, што значи и судбина Србијагаса. Гаспром је једини добављач гаса Србији и већински власник оба гасовода којим се гас из Русије допрема до домаћинстава и индустрије у Србији.

Да ли би "Дружба" могла да буде спас

Овакву ситуацију српска власт је наслутила да би могла да се догоди, па је са Мађарском најавила изградњу новог нафтовода између Новог Сада и места Алђе, кроз који би се енергент допремао копненим путем директно из нафтовода Дружба, најдужег на свету који се протеже на 4.000 километара између Русије и Немачке.

Споразум о нафтоводу потписан је 21. јуна прошле године, а инвестиција је вредна више од 150 милиона евра. Изградња би требало да траје између 12 и 24 месеца.

Ситуација је изузетно компликована и у случају да се се укине и СВИФТ, па онда НИС, иако би успео да купи сирову нафту на светском тржишту, не би могао да плати. При том та опција намеће питање и ко би продао црно злато компанији којој је Америка увела санкције. НИС и сада има проблеме са неким светским компанијама које не желе да послују са фирмом која има већински руски капитал.

НИС: Пословање тренутно неометано

У НИС-у за "Блиц Бизнис" кажу да се пословање у овом тренутку обавља неометано.

- Компанија остаје фокусирана на наставак реализације започетих инвестиција и на очување стабилности на домаћем тржишту нафтних деривата. Снабдевеност ланца бензинских станица НИС-а је редовна и Рафинерија нафте Панчево ради у нормалном режиму рада, те на тржиште испоручује све неопходне нафтне деривате. Компанија НИС наставља да прати актуелну ситуацију и анализира све могуће сценарије и потенцијалне последице по пословање компаније и тренутно нема никаквих правних ограничења по активности компаније и наших партнера - кажу у НИС-у.