И НАЈМАЊЕ ПОСКУПЉЕЊЕ СЕ ОСЕТИ У ЏЕПОВИМА ГРАЂАНА СРБИЈЕ: Цена хране у свету скочила, шта то значи за нас?
Потрошачи пак страхују од светских трендова јер, за разлику од других земаља, учешће хране у индексу потрошачких цена је у Србији око 35 одсто
Већ десет месеци заредом, према подацима Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), бележи се раст цене хране на светском тржишту, посебно биљних уља, шећера и житарица, а тај тренд сигурно ће довести до одрешеног поскупљења тих производа и на домаћем терену.
ПРЕМИЈЕРКА БРНАБИЋ ЗВАНИЧНО ПОТВРДИЛА: Деца од понедељка у школама, једна ствар је изузетно битна!
РЕЗУЛТАТИ НА ПРОБНИМ ТЕСТОВИМА УЖАСНИ - ЕПИЛОГ НЕ ЧУДИ: Познати школски психолог истиче шта је кључан разлог!
ЖЕЛИТЕ ДА ИДЕТЕ У ПРЕВРЕМЕНУ ПЕНЗИЈУ? Детаљно упутство како остварити то право пре него се правила построже
Пољопривредни стручњаци сматрају да та поскупљења неће бити драстична, изузев код уља, и наводе да ова планетарно лоша вест може да има добру страну за Србију јер може да побуди интересовање инвеститора за улагање у аграр.
Потрошачи пак страхују од светских трендова јер, за разлику од других земаља, учешће хране у индексу потрошачких цена је у Србији око 35 одсто, што је двоструко више него у државама окружења или ЕУ. Због те чињенице и најмање поскупљење се осети у џеповима грађана Србије, посебно ако се односи на намирнице попут уља, шећера, меса, млека, који бележе скок на светској берзи.
Најновији подаци подацима ФАО-а зато и забрињавају јер је по њима пет основних животних намирница, реч је о биљном уљу, млечним производима,месу, житарицама и шећеру, забележило раст цена у марту за чак 2,1 одсто у поређењу са фебруаром.
Највеће поскупљење, од 3,9 одсто на месечном нивоу, забележили су млечни производи али и месо које је поскупело за 2,3 процента. У посматраном месецу цене шећера су опале за 4 одсто али су и даље за преко 30 одсто изнад нивоа на ком су биле у марту прошле године.
На светској берзи су и цене биљних уља у марту биле веће за 0,8 процената него у фербуару, достижући десетогодишњи највиши ниво, при чему су нарочито порасле котације сојиног уља због очекиване снажне потражње из сектора биодизела. И цене житарица су пале за 1,8 процената на месечном нивоу, али су и даље за 26,5 посто веће него у марту 2020.
Пољопривредни аналитичар Бранислав Гулан каже да ови светски трендови сигурно ће се одразити и на домаће тржиште, односно да ће цене морати да се коригују навише.
- Чим у свету расте цена берзанске пољопривредне робе, лочично је да дође и до корекције на нашем тржишту. Ипак, треба да се зна да неће доћи до драстичног поскупљења јер Србија 80 посто роба има из сопствене производње. Изузев, зејтина, који је драстично поскупео и дошао до нивоа да је и за 30 динара скупљи од дизела, што је незабележено до сада, корекција осталих намера, пре свега шећера и брашна биће значајно мања.Проблем је што држава нема довољно средстава за улагање у пољопривреду, па се тај недостатак мора надокнадити од потрошача. Ипак, Србија има прехрамбену сигурност оа ни пандемија не може да доведе до несташица или пак драстичног скока цена основних животних намирница, што је био случај у неким земљама - објашњава Гулан.
Слично мишљење има и његов колега Милан Простран.
- Скок цена хране на светском тржишту сигурно ће довести до одређеног поскупљења тих производа и на домаћем. То поскупљење сигурно неће бити драстично, а овај светски тренд има и позитивне стране јер ће бити поновно интересовање инвеститора за улагања у аграр. Треба да се зна да је цена шећерне репе повећана и та чињеница ће вратити део произвођаћа овој култури али и повећати цену шећера. Што се тиче пшенице она је увек између 15 и 16 динара, а сада је 22 и 23 динара, па то може да поскупи брашно. У богатијим земљама држава је та која чува резерве а повећану тражњу у корона кризи је узроковало и повећања залиха држава, што је подигло и светске цене хране - наводи Простран.
Гулан пак каже да је ситуација са короном у свим државама света ојачала свест о значају дефинисања дугорочне пољопривредне стратегије којом берзански производи треба да добију приоритет, што треба да буде случај и у Србији.
- У годинама које долазе, са великим изазовом суочаваће се и произвођачи и прерађивачи шећерне репе због губитка тржишта ЕУ, на коме Србија има преференцијалну квоту за извоз од око 182.000 тона. То ће знатно смањити сетвене површине које су последњих година достизале и 70.000 хектара а прошле године само 42.000 хектара, као и прерађивачке капацитете. То је неопходно због ограничене конкурентности на међународном берзанском тржишту где су цене подложне осцилацијама, као и због рентабилније прераде шећерне трске у односу на шећерну репу - каже Гулан.
Ипак, поједини стручњаци верују да овакве прилике на светском тржишту не могу владати вечно и да ће се цене после жетве на јужној хемисфери, у другој половини 2021. године, донекле стабилизовати. Што се тиче Србије, неизвесно је каква ће ситуација са ценама хране бити након жетве али оно што је извесно то је да ће пшенице, кукуруза и соје бити довољно о за домаће потребе и да ће овог рода бити и за извоз.
