КИНЕСКИ ЈУАН УБРЗАНО СЛАБИ: Азијски ТИГАР стрепи од смера Трампове политике!?

Централна банка Кине фиксирала је јуче вредност јуана у односу на амерички долар на најнижи ниво од 9.децембра 2008. године у тренутку ескалације највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата. На берзи у Шангају амерички долар је вредео 6,866 јуана.

Од америчких избора 8. новембра и победе Доналда Трампа коју светске берзе нису очекивале, централна банка Кине већ осми дан за редом пушта националну валуту да слаби, док истовремено зелени долар достиже највишу цену у последњих 14 година. Од Трампове изборне победе, вредности валута две најјаче економије света у све оштријем су раскораку. Са једне стране инвеститори сада очекују да ће Трамп остварити бројна предизборна обећања о баснословним улагањима у развој америчке привреде и инфрастуктуре (преко једног билиона долара) – што осетно враћа поверење у валуту САД и навелико избацује капитал из земаља у развоју.

Са друге стране, Трампове предизборне претње највећем трговинском партнеру – Кини добро су познате. Да лчи ће будућа америчка администрација – као што је Трамп најављивао у предизборној кампањи – стварно прогласити Кину „валутним манипулатором“, тужити је Светској трговинској организацији за крађу интелектуалне својине и увести царину од 45 одсто на увоз кинеске робе?

Кина још не зна да ли ће једном у Белој кући Трамп остварити ове претње, или можда неки њихов део. Оно што се поуздано зна јесте да Кина остварује трговински суфицит са САД у висини од око 365 милијарди долара, да око 900.000 радних места у Америци директно зависи од бизниса са „азијским тигром“, као и да је Пекинг власник америчких државних хартија од вредности у висини од око 1,2 билиона долара (што је око 6 одсто јавног дуга САД).

Будући да је први пословни корак новоизабраног председника САД према Кини још неизвестан, Пекинг увелико разрађује бројна сценарија.

Азијски тигар већ зна да би евентуално увођење царина од 45 одсто на увоз кинеске робе у САД довело до драстичног пада извоза кинеске робе у Америку од 87 одсто, процењују експерти берзе у Хонгконгу. Такав (могући) пад кинеског извоза у САД снизио би БДП Кине током времена за 4,82 одсто. Наравно, такав губитак БДП-а или успоравање раста БДП-а таквих размера могло би довести до озбиљних последица унутар Кине, процењују у лондонском Ситију.

Да ли је Доналд Трамп заиста спреман да заоштри економске и политичке односе са Кином и колико?

У недостатку одговора, берзе примећују да централна банка Кине убрзано пушта јуан да девалвира, чиме за почетак чини тамошњи извоз приступачнијим страним купцима, наводи „Волстрит џурнал“.

- Јуан је девалвирао према долару, али његова курсна вредност у односу на корпу валута је стабилна и чак нешто јача, што показује да финансијско тржиште не брине око курса јуана – процењује се у ЦФЕТС-у.

До првог званичног потеза Доналда Трампа има још више од два месеца. Светске берзе знају да би Трампу, чак и да пожели да оствари неке од претњи усмерених према Кини били потребни и сагласност Конгреса и доста времена за спровођење... уз потпуно неизвесне последице по домаћи бизнис који послује са „азијским тигром“ као и за остатак света.

Берзе у међувремену брину ћудљиво кретање курса долара према евру и јену:

- Финансијска тржишта слуте могући нагли пад долара, упркос спектакуларног јачања последњих дана – преноси Ројтерс оцену брокера берзе у Токију.