ШТА ЋЕ БИТИ ПОСЛЕ КОРОНЕ? Економисти изнели предвиђања за Хрватску и свет - два сценарија у игри
Темпо опоравка дефинише епидемиолошка ситуација која је у Хрватској и свету лоша
Донедавно се очекивао нагли пад економије због корона кризе, а потом брз опоравак. Сада је, међутим, јасно само да је економска провалија у коју је свет упао дубља него што смо мислили, као и да опоравак неће бити ни брз ни снажан.
Др Ристић објашњава: У каквој вези су црева и имунитет и како да спречимо инфекцију
НАЈСТАРИЈИ ЗАНАТ ПУНИ БУЏЕТ СРБИЈЕ: Због проституције у српском БДП-у годишње буде 16 МИЛИЈАРДИ ДИНАРА више
На то је ових дана упозорио и гувернер Хрватске народне банке (ХНБ) Борис Вујчић који је рекао да ће привредни раст у следећој години бити спорији него што се раније очекивало. Темпо опоравка, наиме, дефинише епидемиолошка ситуација која је у Хрватској и свету лоша.
Заправо, толико лоша да је велики број земаља већ ставио нови кључ у браву својих економија, а у парцијалном локдауну, с могућношћу даљњег затварања привреда, налази се и Хрватска. Последица тога биће и спорији опоравак у следећој години, појаснио је Вујчић, тим више што је већ сада изгледно да се корона криза сели и следећу годину, барем у њен први део.
Опоравак зависи од развоја пандемије
У централној банци Хрватске, додуше, и даље очекују да ће се раст хрватског бруто домаћег производа (БДП) у следећој години кретати око пет одсто, али шансе да се већ у 2021. вратимо на ниво БДП-а из 2019. више, чини се, ни код њих "не држи воду". Сличне је прогнозе на јесен дала и Европска комисија, но економисти кажу да су и те прогнозе већ застареле, с обзиром на то да је Европу у међувремену погодио нови и знатно јачи талас корона вируса.
БИТКОИН БИ ТРЕБАЛО ДА ВРЕДИ 400.000 ДОЛАРА! Стручнаци тврде да је потенцијал раста криптовалуте огроман
СРАМНО ПОНАШАЊЕ УЧЕНИКА НА ОНЛАЈН ЧАСУ: Српски средњошколац изазвао хаос на друштвеним мрежама (ФОТО)
Стога Вујчић очекује да би се Хрватска тек у 2022. години могла вратити на ниво привредне активности какву је имала пре избијања пандемије корона вируса, а готово идентичну поруку данас је послала и Америчка привредна комора.
Али, према многим мишљењима, и таква очекивања су преоптимистична. Вакцина за корону се појавила, у појединим земљама почело је и вакцинисање, али велико је питање колико ће времена требати да се вакцинише становништво.
Логистички гледано, то је врло захтеван задатак и већ сада је јасно да ће се одвијати у фазама и трајати месецима. Додатни је проблем што се многи ни не желе вакцинисати. Не треба се стога чудити што аналитичари кажу како би нам заправо још и цела 2021. година могла протећи у знаку борбе против корона вируса. Наравно, с различитим интензитетом пандемије током године.
"Чак и кад би се туризам опоравио, питање је колико ће туристи бити спремни да троше"
- Мислим да ћемо маске носити барем до краја следеће године, а можда чак и у 2022. Исто вражи и за дезинфицијенсе. Све ће зависити од вакцинације становништва - каже Маријана Иванов са загребачког Економског факултета.
Пандемија корона вируса оставиће, чини се, трајније последице на Хрватску и свет. Реч је, упозорава Иванов, не само о здравственом и економском него и о психолошком шоку од којег ће се економија дуго опорављати.
- Опоравак ће дуго трајати. Ово је и психолошки и економски шок, а за последицу ће имати мању потрошњу грађана, већу штедњу и страх од неког новог зла. Чак и када би се туризам брзо опоравио, што нико не очекује, питање је колико ће туристи бити спремни да троше јер многи нам долазе из земаља које је пандемија корона вируса још теже погодила него нас. Можемо очекивати и мање инвестиција - сматра Иванов.
Хрватска је у тешкој ситуацији
Развијене земље ће се споро опорављати од корона удара. Нешто више среће имаће земље у развоју, иако ни њихове економије у посткорона свету неће расти динамиком каква је била раније.
Хрватска је ту, истиче Иванов, у тешкој позицији. Недовољно је развијена да би се могла мерити са земљама Запада, но стопе раста БДП-а и пре су биле мање од оних у земљама у развоју и сличније стопама раста у развијеним земљама. То значи да ће и опоравак у хрватском случају ићи спорије него на Западу.
И економски стручњак Вук Вуковић упозорава на снажан психолошки фактор у опоравку од корона кризе. Опоравак ће, каже, кренути када вакцина постане масовно доступна, а још увек се не зна када ће то бити. До тада ће код људи превладавати страхови, попут страха од губитка посла.
- Свет ће се полако, у смислу понашања људи, враћати у нормалу до краја следеће године. Но опоравак економије трајаће мало дуже, с обзиром на дефиците које корона криза оставља за собом - поручује Вуковић.
У хрватском случају, додаје, тај би опоравак могао потрајати и дуже. Хрватска је, наиме, и у корона кризу ушла с бројним проблемима па би требало да поради на структурним реформама, посебно у правосуђу, државној управи и порезима, а засад нема назнака да је тако нешто у плану. У суштини, понавља јој се сценарио из последње рецесије која је такође била изазвана спољинм факторима (тада финансијским, а сада здравственим), на коју су се потом накалемили домаћи проблеми па је тако Хрватска у рецесији провела шест година, дуже од других европских земаља.
Оптимистичан и песимистичан сценарио опоравка
Иако шанса брзог опоравка и даље постоји, у њу мало ко од аналитичара више верује. Најоптимистичнији сценарио из овог угла гледања, објашњава макроекономиста Горан Шаравања, био би опоравак средином следеће године, с посебним нагласком на јаку туристичку сезону, с обзиром на то да Хрватска јако зависи о туризму, као и на врло добро повлачење новца из фондова ЕУ.
С друге стране, додаје он, најпесимистичнији сценарио говори о наставку корона кризе и током целе 2021. године, што би онда укључивало и изостанак туристичке сезоне, као и врло слабо повлачење новца из благајне ЕУ. Шаравања каже да он рачуна на средњи сценарио.
- Док се вирус не стави под контролу, неће бити повратка у нормалу. Надам се да ће вакцина убрзати цео тај процес. Ипак, не очекујем брз опоравак ни у Хрватској ни у свету. Мислим да ће хрватска привреда у следећој години расти по стопи од два до три одсто - оцењује Шаравања.
Негативан сценарио значио би наставак кризе дубоко у 2021. Последице би биле несагледиве
Макроекономиста Зринка Живковић Матијевић у следећој години ипак очекује нешто бржи раст привреде. Њене прогнозе, наиме, и даље говоре о расту од 5,1 одсто, и то након пада у овој години од 9,4 одсто. Ипак, упозорава да су ризици за следећу годину велики.
- Почетак опоравка померили смо према крају првог тромесечја 2021. године, при чему остајемо при очекивању да он неће бити ни брз ни снажан с обзиром на негативан уицај кризе на реални сектор и на очекивања која утичу и на потрошњу и на инвестиције. Уз то, промена структуре економије и услови пословања неће се променити у брзом року. Стога ће се опоравак наслањати на поновно оживљавање туризма, личну потрошњу и инвестиције подупрте средствима из ЕУ - поручује Живковић Матијевић.
И Живковић Матијевић види два сценарија. Позитиван сценаријо, каже, подразумева обуздавање пандемије током првог квартала следеће године и улива оптимизам да би се економија и друштво могли вратити на нивое из 2019. током две до три године. Али, постоји, каже, и негативан сценарио, а он значи продужење корона кризе дубоко у 2021. годину. То би, наглашава она, имало тешке здравствене, економске и социолошке последице.
