КРУЉ ЗА БРИТАНСКИ „ТЕЛЕГРАФ": Србија је одабрала – сада је ред на ЕУ да нас прихвати

Упркос многим тестовима лојалности коју захтевају и САД и ЕУ, Србија остаје чврсто на путу према Европској Унији. За Србију нема другог  пута, јер су тешње везе са Западом од кључне важности, наводи саветник у Влади Србије и председник Управног одбора Комерцијалне банке др Владимир Круљ у ауторском тексту за британски дневни лист „Телеграпх”.

Он истиче да је Србија и даље на мети геополитичких трвења између Запада и Русије. Додатни доказ овоме стигао је у облику става америчког дипломате у вези са спором око имунитета за особље руско-спског хуманитарног центра.

Центар има своју базу у Нишу од 2011. године, али неки западни званичници тврде да се овај центар користи за ослушкивање западних интереса на Балкану. Сенатор Рон Џонсон је рекао да додељивање дипломатског имунитета руском особљу „сигурно не би било у најбољем интересу грађана Србије у смислу доласка капитала са Запада ради развоја српске економије“. И Европска унија придаје све већу важност овом питању, а према извештајима западних медија, затварање центра би могло постати услов у преговорима Србије за чланство у ЕУ.

Др Владимир Круљ у свом ауторском тексту за британску штампу истиче да „нестабилни односи између Русије и Запада, у тренутку када је ЕУ такође преокупирана другим питањима, укључујући Brexit, јасно говоре и да је занемарен кључни елемент за стабилност Балкана.”

- Грешка се крије у супротстављеним порукама у вези са аспирацијама Србије да постане чланица ЕУ. Сталним критиковањем Србије због онога што се сматра  неприближавањем Западу, сенатор Џонсон и остали западни актери учвршћују интерну перцепцију да ЕУ није искрено заинтересована да Србија постане њен члан.

Професор Круљ наглашава да је последњих година видљиво „да се Србија диже из пепела своје турбулентне прошлости.” Он додаје да многи још увек верују да је  Русија највећи донатор у Србији, упркос чињеници да је ЕУ у Србију уложила милијарде евра. Он истиче да би недавни економски напредак, као што је динамична стопа раста и стално смањење незапослености, били незамисливи под претходном влашћу у Србији. Ова економска трансформација остварена је у доброј мери и захваљујући и страним инвестицијама и одржавању добрих односа са свим савезницима, укључујући и Русију. Стога је логично да се са овим партнерствима настави.

Круљ подсећа да трговина са ЕУ чини нешто више од 64% укупне трговинске размене Србије и наша извозна тржишта се углавном налазе у ЕУ. Програм посвећен унапређењу пословања такође добија огромну подршку јавности и 64% грађана Србије се слаже да се морају спровести крупне реформе без обзира на наше обавезе да спроведемо реформе  као део процеса прикључивања ЕУ.

- Наша влада је у потпуности фокусирана на испуњавање својих обавеза по питању чланства у ЕУ. Једино питање је да ли је ЕУ довољно отворена да прихвати Србију. Како је процес проширења ЕУ скоро потпуно замро, кључна ствар у решавању проблема јесте убедити грађане Србије да за њих још увек постоји место за ЕУ столом - истиче др Владимир Круљ и додаје да је економија Србије потпуно препорођена након агоније из деведесетих година.

Професор Круљ је посебно указао на анкету, чије је податке објавио Демостат, која показује да 41% грађана сматра Русију најбољим пријатељем Србије. Такође, многи људи и даље сматрају да је Русија највећи донатор Србији, упркос чињеници да су ЕУ и њене чланице донирале милијарде евра Србији и да европске компаније овде улажу пет пута више новца него компаније из Русије.

Изгледа да резултати анкете показују да срце управља разумом. Иако Србија заиста има традиционалне културне и религијске везе са Русијом, стиче се утисак да овај начин размишљања има много више везе са падом поверења у процес придруживања ЕУ него са приврженошћу заједничкој историји са Русијом дугом шест стотина година. На крају крајева, чак и русофили, када су упитани у тој истој анкети где би радије живели и радили, одабрали су Немачку, Аустрију, Канаду или САД, пре него Русију.

- Доказ да би се ово могло постићи стигао је после сусрета председника Вучића и председника Тачија у Бриселу. Председник Вучић је такође говорио и о потреби историјског  решења односа између Срба и Албанаца. Крупан корак према помирењу, нарочито на Балкану, јесте прихватање ставова и друге стране.  Последњи догађаји ипак показују да смо дефинитивно нешто научили из грешака у прошлости и, као што су показале корените економске и политичке реформе које је покренуо председник Александар Вучић у 2014, нема више повратка - истакао је професор Круљ.

Он је нагласио да је „иронија да док западне земље настављају да се свађају са Русијом, кинеске инвестиције на Балкану, а нарочито у Србији, значајно расту. Огроман пројекат „Један појас, један пут” или нови „Пут свиле” за Европу, у региону југоисточне Европе укључује изградњу брзе пруге између Београда и Будимпеште и јадрански аутопут који би повезао Албанију, Црну Гору и чланице ЕУ Грчку и Италију. Куповина луке у Пиреју од стране кинеске компаније ће такође створити бродску руту до Грчке, а затим коридор преко Западног Балкана ка земљама ЕУ, што ће Кини омогућити лакши приступ том великом тржишту.

- Балкан мора, наравно, наставити да доказује и САД и Бриселу да неопходне промене уводимо прихватљивом динамиком, како на економском, тако и на политичком плану. Исто тако, посвећеност економској унији и политичка подршка са Запада неће само унапредити раст и просперитет, већ је и најбољи гарант одрживог мира - закључио је у ауторском тексту за британски дневни лист „Телеграпх” економски саветник у Влади Србије и председник Управног одбора Комерцијалне банке др Владимир Круљ.