НАЈВЕЋЕ ЗАДУЖЕЊЕ ЦРНОГОРАЦА У ПОСЛЕЊИХ НЕКОЛИКО ГОДИНА: Јавни дуг ће порасти и до 94 одсто БДП-а
Црногорска економија би у овој години, према новим прогнозама Светске банке (СБ), требало да ослаби 12,4 одсто, а јавни дуг да нарасте до 93 одсто бруто-домаћег производа (БДП).
Ово је до сада највећа процена пада црногорске економије.
Према подацима Владе, чија се методологија обрачуна јавног дуга разликује од СБ, БДП је прошле године износио 4,9 милијарди што значи да би, према овој процени,пао на 4,3 милијарде евра.
ПРЕПОЛОВЉЕН РОД ВОЋА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ: Квалитет јабука ипак добар, произвођачи задовољни
БЕЛА ЦРКВА ОБЕЛЕЖИЛА ТУРИСТИЧКУ СЕЗОНУ У СРБИЈИ: Никад више посетилаца, смарагдна језера заменила море
ЗБОГ ОГРОМНОГ ИНТЕРЕСОВАЊА ПРОДУЖЕН РОК: Пријаве за "Моју прву плату" до 8. новембра
Тако да би садашњи јавни дуг од 3,7 милијарди вредео 86 одсто новог БДП-а. Како се Влада услед кризе и пада прихода мора наставити задуживати или трошити депозите да би покрила текуће расходе,вероватно је да ће јавни дуг и према домаћој методологији до краја године достићи 90 одсто БДП-а.
Светска банка је у јунским прогнозама за ову годину предвиђала пад црногорског БДП-а од 6,8 одсто, колико је износила и прогноза Владе.
Међународни монетарни фонд и Европска банка за обнову и развој прогнозирали су пад црногорског БДП-а за девет одсто, али оне очекују такође да ће јавни дуг изаћи на 90 одсто БДП-а. Ове институције као и СБ у јавни дуг рачунају и издате државне гаранције.
И 94% 2021.
У новом извештају СБ за Европу и централну Азију, у који је агенција Мина бизнис имала увид, наводи се да би раст црногорске економије у наредној години требало да износи 6,9 одсто, док је у јуну било прогнозирано 2,1 одсто.
- Криза ковид-19 открива и погоршава рањивости Црне Горе на спољне шокове, укључујући ограничене фискалне резерве. Предвиђа се да ће се економија смањити 12,4 одсто у овој години, што је најдубља рецесија у последњих неколико деценија - наводи се у дијелу извјештаја који се односи на Црну Гору.
Из СБ су рекли да је на слабљење економије у овој години утицао пад у туризму, који ће проширити дефицит текућег рачуна. Предвиђа се раст фискалног дефицита на 11,7 одсто БДП-а,што ће захтијевати фискална прилагођавања у периоду након кризе.
Процењује се раст јавног дуга на 93 одсто БДП-а ове године, па на врхунац од 94 одсто наредне године и пад на 90 одсто 2022.
- Те макро рањивости прелазе у значајне микро рањивости са мање радних места, падом прихода, растућим сиромаштвом и социјалним утицајем на децу и породице - сматрају у СБ процјењујући да ће се стопа сиромаштва повећати на 20,4 одсто у овој години.
Брзина опоравка светске економије како наводе у СБ зависи од трајања пандемије коронавируса, расположивости и дистрибуције вакцине, као и размера побољшања глобалне трговине и инвестиција.
