Послодавци који не уплаћују доприносе треба да иду у затвор!
Како је могуће да фирме послују, а да радницима не исплаћују зараде?
Економиста Стојан Стаменковић изјавио је данас у Београду да је несхватљиво да у Србији постоје фирме које редовно послују, а не уплаћују обавезне доприносе и оценио да такви послодаваци требало да иду у затвор.
ТОШИБА ИПАК ПРОПАДА? После две године коначно објавила финансијски извештај!
Србија међу 5 најбољих туристичких дестинација
"Нејасно је зашто нема контроле која би онемогућила да се дешава да фирме годинама не уплаћују доприносе. За такво кршење прописа постоји робија и послодавцима за такво понашање треба да следује тешка робија", рекао је Стаменковић новинарима на представљању новог броја часописа "Макроекономске анализе и трендови" (МАТ).
Он је подсетио да је било немогуће избегавати уплату доприноса за пензијско-инвалидско и здравствено осугурање у време кад је постојала Служба друштвеног књиговодства (СДК) и да се изгубила контролна функција кад је платни промет пребачен у банке.
"Истовремено са уплатом зарада послодавци би морали да уплаћују и доприносе. Друга је прича како је могуће да фирме послују, а да радницима не исплаћују зараде", рекао је Стаменковић.
Професор Економског факултета у Београду Бошко Живковић је рекао да у земљама где се такође платни промет обавља преко банака није могуће да се истовремено са исплатим зарада не уплаћују и све обавезе предузећа према држави.
Коментаришућу помоћ Владе Србије радницима приватних фирми, као што је Гоша у Смедеревској Паланци чији власници нису радницима исплаћивали зараде нити су уплаћивали доприносе, уредник МАТ-а Иван Николић је рекао да је то политичка одлука.
"Србија по томе није изузетак и такве мере предузимају и земље у региону, па и чак оне развијене", казао је Николић.
По његовим речима, у тржишној економији постоје јасна правила која се односе и на утицај државе на пословање приватног сектора, али да постоје ситуације када се одлуке доносе како би се заштитили одређени сектори који су од стратешког интереса за дражву, или за опстанак одређеног региона.
На питање како ће Народна банка Србије спречити да се из фирми хрватског Агрокора које послују у Србији одлива капитал у матично предузеће, Николић је казао да централна банка може само да појача контролу примене Закона о девизном пословању.
"Постоји више легалних начина да се капитал фирми одлива у матично предузеће које је у другој држави и НБС нема механизме да то спречи, уколико не буду донете другачија одлуке. Сада је могуће само појачати надзор да не дође до неких злоупотреба", рекао је Николић који је члан Савета гувернера НБС.
