СРБИЈА ПРАВИ "ЛУКЕ БЕЗ МОРА" и ПОСТАЈЕ "КАПИЈА СОЛУНА" и центар Европе, а иза свега стоје Русија и Кина!
Нема море, али би Србија могла да добије луке.
Суве, додуше, али подједнако значајне за претовар терета, чиме би, практично, постала капија солунске луке за овај део Европе.
Додик пустио у рад највећи пројекат на Јахорини - гондолу "Емир Кустурица" (ВИДЕО)
ОДЛОЖЕНА наплата путарине на источном краку Коридора 10, а ОВО је разлог!
СРБИЈА ЈЕ ПУНА ОВОГ РЕСУРСА: СВИ ГА БАЦАМО, а доноси ЗАРАДУ ОД 500 МИЛИОНА ЕВРА годишње
Могућност инвестирања у такозване "суве луке" у Србији, односно контејнерске терминале, најавио је ових дана извршни директор Лучке капетаније у Солуну Сотирис Теофанис.
Новим инвестицијама Лука "Солун" жели да се позиционира као регионални транспортни центар. Отуда и намера да Луци обезбеде приступ највећих превозника. Са друге стране, Србија, као средиште и незаобилазни део транспортне и саобраћајне мреже југоисточне Европе, има велики интерес за сваким видом сарадње у тој области.
По оцени професора економике саобраћаја на Економском факултету у Београду доктора Слободана Аћимовића, иницијатива коју је изнео директор Луке „Солун" је јако добра. Тим пре што је Србија још 2011. године планирала изградњу терминала.
- Те, како их је он назвао, 'suve луке' су у суштини интермодални логистички терминали на местима где се сучељавају пруга и пут. То је начин да се повећа и убрза проток контејнера кроз Србију, што је опет у вези са већим усмеравањем поморског саобраћаја преко Луке 'Solun', који би онда даље ишао овим такозваним ''новим Путем свиле у срце Европе", преко Северне Македоније, Србије и Мађарске - објашњава Аћимовић.
Иницијатива итекако има смисла, сматра он, поготово што Србија, практично, нема интермодални логистички терминал. Једна приватна компанија је, како каже, нешто доградила у Добановцима, и нешто врло мало постоји у Макишу на такозваној ранжирној станици у Београду. Али, суштински, ми још немамо озбиљан мултимодални логистички терминал.
А транзит робе кроз нашу земљу је, по подацима Управе царина, све већи.
На повећање броја транзитних декларација пре свега је утицало то што је наша земља у фебруару 2016. године приступила Конвенцији о заједничком транзитном поступку (НЦТС), речено је у Управи царина.
Последњих година укупан број транзитних декларација константно расте. У 2016. години их је било нешто више од 1,3 милиона, у 2017. години је забележено више од 1,4 милиона, а прошле године близу 1,6 милиона декларација.
Ердоган саопштио тачан ДАТУМ отварања "Турског тока": Ево када се пушта у рад!
ОВАКО ИЗГЛЕДА НОВИ ЕВРО! Уведена једна КЉУЧНА ПРОМЕНА, омиљена валута ОД ДАНАС ДРУГАЧИЈА
ВОЗАЧИ, ОПРЕЗ: Ову обавезу сте дуго одлагали, АЛИ САДА ЈЕ ВРЕМЕ ДА ЈЕ ИСПУНИТЕ! Казне и до 800.000 ДИНАРА!
С обзиром на стање српске железнице, не чуди што је убедљиво највећи број декларација у друмском саобраћају, и он је из године у годину растао, а прошле године је достигао више од 1,5 милиона декларација. Бројка у железничком транспорту је, у односу на око 20.000 декларација у 2016. години, у прошлој години пала на нешто више од 18.000.
Аутоматизацијом транзита царинска служба је омогућила да се роба из ЕУ, земаља ЕФТА, Турске и Македоније кроз Србију превози на основу електронске декларације, чиме је за транзит робе граница практично престала да постоји, кажу у Управи царина. То ће у будућем транзиту робе из солунске Луке, такође, бити од значаја.
Сарадња Србије са Луком „Солун", која је повезана са 15 лука у осам различитих земаља, а у највећем броју са другим лукама у Грчкој, а потом и са оним у Турској, међутим, није само економско питање, већ и питање традиције. На то је указао и њен директор Теофанис.
Ослонац Србије, а потом и Југославије на солунску Луку траје од почетка прошлог века. Краљевина Србија је у 1911. години преко Солуна извезла око 80.000 тона робе - прехрамбених производа и стоке, а Краљевина Југославија је од 1933. године до почетка Другог светског рата отпремала преко Солуна око 160.000 тона робе годишње.
После Првог светског рата у Солуну је постојало око 100 разних трговачких предузећа и две банке чији су власници били наши држављани, а 1921. године је формирана и Трговачко-индустријска комора Краљевине СХС у Солуну, чији су чланови били наши држављани који су се бавили трговином у Солуну.
Од марта 1924. године, према потписаном уговору са трајањем од 50 година, функционисала је Југословенска слободна зона у Солуну, која је са отпремањем терета престала октобра 1975. године.
Лука у Солуну се, дакле, поново отвара за Србију.
